Mišljenja o insektima neretko su podeljena, protežući se od straha do divljenja. Postoji i podela na one ljude koji ih posmatraju kao štetočine i bezvredna bića i druge koji prepoznaju njihovu važnu ulogu u održavanju zdravih i uravnoteženih eko-sistema. Ipak, treba pomenuti i stručnjake koji izučavajući insekte dolaze do saznanja da od njih mogu da imaju višestruke koristi. Štaviše, neka od ovih malih stvorenja mogu da budu veoma korisna u naporima da se reše određeni ekološki izazovi sa kojima se čovečanstvo suočava. Boris Vasiljev iz firme „Belinda Animals” otkriva kako larve utiču na životnu sredinu i doprinose ekologiji.
Larve velikog brašnara ili TeM larve (lat. Tenebrio Molitor) imaju značajnu ulogu u održivoj proizvodnji hrane za životinje, smanjenju emisija staklene bašte i očuvanju životne sredine kroz razgradnju plastike i proizvodnju organskog đubriva. One se prirodno nalaze u skladištima žitarica i mlinskih proizvoda, a neretko mogu da se nađu i u kućnim uslovima – brašnu.
Naime, ove larve koriste različite biljne otpade, kao što su silosni otpad, lom žitarica, razni ostaci hrane za životinje na gazdinstvu. Takođe, tu je i zeleni biljni otpad poput voća i povrća koje nije za prodaju ili upotrebu, pa čak i stari hleb i drugo. Njihova sposobnost uočava se i u činjenici da, hraneći se biljnim otpadom, koncentrišu proteine u svom telu. U poređenju sa govedima, koja za jedan kilogram prirasta telesne mase emituju čak 2.850 grama gasova staklene bašte, larve emituju samo jedan gram.
U FOKUSU:
- Kako solarne kompanije odgovaraju na globalne izazove
- Jedan čovek – mnogo recikliranih flaša
- Ekološki transport kao deo sistema vrednosti
Kako zaključuje naš sagovornik, goveda, čije se mesno brašno koristi u ishrani životinja, emituju 2.850 puta više ekvivalent CO2 u odnosu na larve, pritom treba istaći da se larve hrane praktično otpadom koji bi završio na đubrištu.
Larve velikog brašnara bogate su proteinima (45–60 odsto suve mase), mastima (30–45 odsto suve mase), zatim vitaminima, omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama, kao i vlaknima i mineralima. Ovo ukazuje da je njihov nutritivni sastav bolji nego što je kod drugih komponenti životinjske hrane. Praktično, proteinskim brašnom od larvi mogli bismo potpuno da zamenimo sojinu sačmu i riblje brašno u hrani za živinu, svinje i ribe.
Osim za proizvodnju hrane za životinje, ova bića pronalaze svoje mesto u poljoprivredi, te i za povrtare i voćare. Tokom njihovog uzgoja stvara se stajsko đubrivo, koje je u svetu poznato kao FRASS. To su zapravo ekstrementi larvi, ostaci hrane, košuljice, ostaci uginulih jedinki i drugo, što dalje predstavlja kvalitetno organsko mikrobiološko đubrivo. Njegova primena može da bude u obliku peleta, samo ili uz dodatak mineralnih đubriva u različitim formulacijama.
Govoreći o Srbiji, naš sagovornik navodi da se o uzgoju tenebrio larvi i dalje priča samo u naučnim krugovima. Njihov tim se priprema da organizuje masovne edukacije i obuke za uzgoj ovih larvi, zato što je insekt-protein zvanično odobren za ishranu životinja u Srbiji.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.
