Kuda nas vodi globalna klimatska borba?

Klimatske promene označene su kao jedan od najozbiljnijih izazova sa kojima se svet suočava u ovom trenutku. Štaviše, njihova ozbiljnost prepoznata je mnogo ranije, o čemu svedoči i održavanje prve Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP1) 1995. godine u Berlinu. Do danas je održano 29 konferencija, iz kojih su proistekli brojni važni dogovori i odluke. Među njima posebno se ističe Pariski sporazum, koji je usvojilo 196 zemalja na Konferenciji UN o klimatskim promenama 2015. godine (COP21) u Parizu. Ključni cilj koji je postavljen ovim sporazumom jeste potreba da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka. Upravo je ovaj cilj postao okosnica svih narednih konferencija, uključujući i prošlogodišnji COP29, koji je održan u novembru u prestonici Azerbejdžana, Bakuu.

U nastavku teksta biće predstavljene neke od najznačajnijih odluka i postignuća ostvarenih na prošlogodišnjoj konferenciji.

Klimatsko finansiranje

Klimatsko finansiranje, koje je vrlo važna tema bila i tokom prethodnih konferencija, postavljeno je kao prioritet ovogodišnjeg događaja. Prvog dana, Muhtar Babajev, predsednik COP29, upozorio je da trenutne politike vode ka globalnom zagrevanju od 3°C, što bi imalo ozbiljne posledice. Kao prioritet konferencije istakao je postizanje Novog kolektivnog kvantifikovanog cilja za finansiranje klime (NCQG), kojim bi se odredio iznos sredstava razvijenih zemalja za pomoć zemljama u razvoju. Takođe je pozvao države da ažuriraju klimatske doprinose i nacionalne planove adaptacije do 2025. godine. Već trećeg dana objavljen je prvi nacrt odluke o NCQG, a do kraja konferencije omogućena je razmena mišljenja radi postizanja konačnog dogovora.

Multilateralne razvojne banke (MDB) najavile su godišnje finansijske doprinose od 120 milijardi dolara za zemlje s niskim i srednjim prihodima do 2030. godine, uključujući 42 milijarde dolara za prilagođavanje i 65 milijardi dolara iz privatnog sektora. Za zemlje s visokim prihodima predviđeno je 50 milijardi dolara, od čega sedam milijardi dolara za prilagođavanje, uz mobilizaciju 65 milijardi dolara iz privatnog sektora.

U FOKUSU:

• Odaberite pravi put u električnu budućnost
• Reciklaža kao ključ održivog razvoja
• CBAM – izazovi i prilike za izvoznike i tranziciju ka čistoj energiji

Azijska razvojna banka (ADB) pokrenula je program za održivo korišćenje vode i bezbednost hrane u Centralnoj Aziji, Južnom Kavkazu i Pakistanu, sa ciljem suočavanja sa uticajem topljenja glečera.

Uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF), program uključuje procenu rizika u Azerbejdžanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i Uzbekistanu. Planira se mobilizacija do 3,5 milijardi dolara za podršku održivoj poljoprivredi, vodi i ugroženim zajednicama u planinskim područjima.

Bankarski sektor Azerbejdžana najavio je izdvajanje 1,2 milijarde dolara do 2030. godine za podršku zelenim i održivim projektima, sa ciljem prelaska ove zemlje na niskougljeničnu ekonomiju.

Kao najveći uspeh klimatskog finansiranja na COP29 ističe se potpuna operacionalizacija Fonda za odgovor na gubitke i štetu (Fund for Responding to Loss and Damage), koji je sada spreman da prima doprinose. Prisećanja radi, osnivanje Fonda dogovoreno je tokom COP27, a prvo finansiranje projekata očekuje se 2025. godine. Do sada obećana finansijska podrška premašuje 730 miliona dolara, a sredstva su namenjena malim ostrvskim državama, najmanje razvijenim zemljama i afričkim nacijama.

Deklaracije i inicijative pokrenute na COP29

Prve dane Konferencije obeležilo je usvajanje Baku deklaracije o jačanju glasa malih ostrvskih zemalja (Baku Declaration on Amplifying SIDS’ Voice), kojom se naglašava ozbiljnost klimatskih promena i njihov disproporcionalan uticaj na ranjive grupe, posebno male ostrvske zemlje. Takođe, poziva se na hitnu akciju i snažnu međunarodnu podršku kako bi male ostrvske zemlje mogle da osnaže svoju otpornost na klimatske promene i da obezbede održivu budućnost.

Predsedništvo COP29 pokrenulo je Deklaraciju o smanjenju emisija metana iz organskog otpada (Declaration on Reducing Methane from Organic Waste), uz podršku preko 30 država, uključujući Srbiju. Potpisnice, koje čine 47 odsto globalnih emisija metana iz ovog izvora, obavezale su se na postavljanje sektorskih ciljeva u budućim NDC-ovima. Ova odluka je ključna za ostvarenje ciljeva Globalnog obećanja za smanjenje metana iz 2021. godine, koje je pokrenuto na COP26, a ima za cilj smanjenje do 2030. godine za najmanje 30 odsto ispod nivoa iz 2020. godine.

Još jedan važan trenutak bio je pokretanje Baku poziva za klimatsku akciju za mir, pomoć i oporavak (BCCAP), čiji je cilj da rešava hitne veze klimatskih promena, sukoba i humanitarnih potreba. Ovo je odgovor na sve veće priznanje da negativni efekti klimatskih promena – kao što su nestašica vode, nedovoljna obezbeđenost hrane neophodne za život, degradacija zemljišta, raseljavanje i poremećaji u egzistenciji – imaju uticaj u nastajanju sukoba i nestabilnosti, posebno u ranjivim regionima. U okviru inicijative osnovan je Baku centar za klimatske i mirovne akcije (Baku Climate and Peace Action Hub). To je platforma za koordinaciju aktivnosti koje podržavaju najugroženije zajednice pogođene klimatskim i konfliktnim krizama.

Priredila: Katarina Vuinac