Tye Doring)
Pejzaž mog grada ispunjen je kranovima koji izviruju između starih građevina. Jasno je, populacija stanovništva je u porastu, a urbanizam mu je potreban. Čini se da se nikada više nije podizalo objekata, a to nije uobičajeno samo za Beograd, već za čitavu planetu.
Zelena građevinska industrija zbog toga polako postaje uslov za gradnju, što i ne čudi s obzirom na to da su građevinski materijali na listi zagađivača kotirani visoko zbog emisija koje ispuštaju. Govoreći o gradnji, gotovo da ne postoji objekat koji nije toplotno, ali i zvučno izolovan, a stiropor je odličan izolator i još bolji primer građevinskog materijala koji ne doprinosi dobrobiti prirode.
Nije samo reč o građevini, od ovog materijala izrađuju se i proizvodi za jednokratnu upotrebu, što dodatno zabrinjava. Brza hrana, ali i ona iz restorana za poneti, često se pakuje u posude od stiropora, a tu su i čaše. Takođe, kada naručujemo belu tehniku, kućne aparate, nameštaj ili druge predmete koji se transportuju, dobijamo ih u kartonskim kutijama, koje su iznutra obložene ovim materijalom.
Ekspandirani polistiren, zapravo je osnovni naziv stiropora. Sam naziv ukazuje na to da je ovaj materijal plastika i da u sebi sadrži stiren, koji se smatra veoma štetnim za zdravlje ljudi i životinja. Dodatno, stiropor se ne smatra biorazgradivim materijalom zato što je za taj proces potrebno i više od 500 godina. Njegova tekstura dovodi do lomljenja i usitnjavanja, a kako je vrlo lagan, vetar ga odnosi i širi po prirodi. Opasnost po životinje kada završi u prirodi, pa čak i na deponijama na kojima traže hranu, je velika jer prilikom gutanja može da dođe do gušenja.
Naučnici širom sveta već iznalaze alternativna rešenja zahvaljujući kojima bi u budućnosti stiroporu moglo da se kaže – zbogom. Neki gradovi i države su već zabranili njegovu komercijalnu upotrebu – Toronto, Vašington, Pariz, Kalifornija, Tajvan…
Jedan od ekološki prihvatljivijih materijala, kao alternativa stiroporu, jeste onaj na bazi biljaka koji su razvili istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu. Naime, pena je u najvećoj meri napravljena od celuloznih nanokristala, najrasprostranjenijeg biljnog materijala na svetu, a kao takva pokazala se i boljim izolatorom od stiropora. Kako bi se pospešile ekološke karakteristike, naučnici su pronašli način kako da i sam proces bude održiviji te se umesto štetnih rastvarača koristi voda u tom procesu.
Ovo nije jedini primer, a za kraj ovog teksta pomenućemo i jedan posebno značajan za nas.
Mladi stručnjaci iz Srbije osmislili su biorazgradivi stiropor koji je isključivo proizveden od poljoprivrednog otpada. Zamenom jedne tone stiropora njihovim biorazgradivim materijalom, efektivno se smanjuju emisije CO2 za oko devet tona.
Katarina Vuinac
