Klimatske promene izazov su kom je potrebno da se pristupi sveobuhvatno, podrazumevajući rešavanje problema urbanizma kao važnu kariku. Sve više pažnje posvećuje se takozvanom konceptu 15-minutnih gradova, koji iako se zasniva na ne tako skorašnjoj ideji, svoj značaj zadobija tek poslednjih godina. Naime, koncept je 2016. godine osmislio profesor Karlos Moreno sa pariske Sorbone, a široki publicitet dobija 2021. godine u jeku kovid-19 pandemije. Tada ga Ana Hidalgo, gradonačelnica Pariza, promoviše kao stratešku plansku politiku i svojevrsni urbanistički odgovor na socio-ekonomsku krizu izazvanu pandemijom. Ipak, kao što je pomenuto, koncept nije nov, već potiče iz teorije urbanističkog planiranja i urbanog dizajna. Prema rečima profesora Morena, ideja je inspirisana knjigom Džejn Džejkobs Život i smrt velikih američkih gradova iz 1961. godine koja važi za prvu sveobuhvatnu kritiku gradova 20. veka podređenih automobilu i putnoj infrastrukturi.
Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, s kojim smo razgovarali o problemu urbanizma i mogućnosti primene koncepta 15-minutnog grada u Srbiji, ponudio je pojednostavljeno objašnjenje ovog koncepta. Prema njegovim rečima, 15-minutni grad predstavlja jedan od nekolicine srodnih modela koji se zasnivaju na principima hrono urbanizma. Reč je o kratkim vremenskim intervalima od pet, 10 ili 15 minuta koji se uzimaju kao vremenska norma za kreiranje autonomnih gradskih celina u vidu susedstva ili distrikta prilagođenih pešacima i biciklistima. Blizina i raznovrsnost gradskih sadržaja u okviru vremenske granice od 15 minuta skraćuju distance putovanja na maksimalnih 1.500 metara. To doprinosi većoj mobilnosti, energetskoj efikasnosti i ukupnoj autonomiji jednog urbanog susedstva.
Da li postoje u svetu dobri primeri ovakvog koncepta? Kako su se pokazali u praksi?
Pre svega treba ukazati na istorijske primere evropskih gradova koji su uzor različitim savremenim urbanističkim konceptima održivih gradova poput kompaktnog grada, pešačkog grada ili 15-minutnog grada. Kada je reč o većim evropskim gradovima koji su zadržali svoje istorijske obrasce, možemo izdvojiti Amsterdam, Kopenhagen, Prag, Firencu, Edinburg, Cirih, kao i mnoge druge. Međutim, autentična vrednost evropskog urbanog nasleđa jesu gradovi srednje i male veličine koji su se razvili iz svog srednjevekovnog urbanog nukleusa. Dakle, grad po meri pešaka je njihovo inherentno svojstvo koje je očuvano i kasnije imalo ulogu modle za dalji urbani razvoj i rast. Promena paradigme 60-ih godina ka konceptu susedstva i gradskih centara bez automobila dovodi do talasa urbane obnove u SAD, pa se mnogi gradovi uspešno transformišu u urbane sredine koje su idealne za pešake i bicikliste poput Bostona, San Franciska, Filadelfije, Vašingtona.
Savremenih primera koji su građeni na osnovu ovih principa ima mnogo. Potrebno je vreme da bi se utvrdilo da li su oni uspešno primenjeni. Evolutivno nastale gradske celine u čijem razvoju su učestvovali mnogi akteri kroz duži vremenski period su se pokazale kao uspešniji model razvoja od onih koje su ‘projektovane‘ i izvedene u jednom dahu.
U FOKUSU:
- SARADNJA NAUKE I PRIVREDE ZA ODRŽIVU BUDUĆNOST
- REŠAVANJE PROBLEMA SA VIŠIM HARMONICIMA
- BIG SOLAR EKOLOŠKOM METODOM ČISTI I ODRŽAVA SOLARNE PANELE
Da li u većim gradovima u Srbiji, a posebno Beogradu, postoje neki delovi grada koji bi mogli da se uklope u ovaj koncept?
– Beograd je od 50-ih do 80-ih godina imao vrlo savremenu plansku praksu čiji je najprominentniji predstavnik GUP iz 1972. godine, koji je javnosti bio predstavljen upečatljivim sloganom Arhipelag naselja u moru zelenila. Tako je glasila vizija Beograda do 2000. godine, iza koje je postavljen cilj policentričnog razvoja sa novim satelitskim naseljima okruženim zelenilom i sa svim neophodnim centralnim funkcijama. To ih je činilo autonomnim gradskim područjima, što se podudara sa principima 15-minutnog grada. Primer naselja u Beogradu koje je spontano nastalo, ali je planski dovršeno Pešićevim planom i uklapa se u kalup 15-minutnog grada, jeste Banovo brdo. Iako nije idealno zbog mnogih izazova sa kojima se suočava u poslednje dve decenije kao što su npr. preizgrađenost i parkiranje, ono predstavlja primer naselja u kojem vam je dostupno gotovo sve što poželite, i to u prostorno-vremenskoj dimenziji od 15 minuta ili oko 1.500 metara.
Ovo nije jedini primer grada u gradu u Beogradu. Vidikovac, savski blokovi, Senjak, Dorćol i mnoga druga naselja u Beogradu su komplementarni konceptu 15-minutnog grada. Nažalost, neplanski razvoj i investitorski urbanizam prete da naruše ravnotežu ovih naselja. Preizgrađenost, prenaseljenost, automobilski saobraćaj i gubitak zelenila deluju kao distopijski procesi naročito naspram vizije o arhipelagu naselja u moru zelenila Generalnog plana iz 1972. godine, koji predstavlja dragoceno nasleđe, jer je vizionarski ponudio rešenja za pitanja koja su danas i više nego aktuelna.
Kakve su prilike da se poveća broj ovakvih delova grada u Srbiji i koji su najveći izazovi i prepreke u vezi sa njihovom realizacijom?
– Za primenu ovog ili sličnih koncepata neophodan je strateški planski pristup planiranju naših gradova i dobra usaglašenost tog strateškog nivoa sa postojećim sistemom urbanističkih planova generalne i detaljne regulacije. To sve treba da bude vođeno i harmonizovano dobrim strateškim dokumentima koje je potrebno dosledno sprovoditi kako bi se dobili očekivani rezultati. Strategija održivog urbanog razvoja Srbije do 2030. godine primer je takvog dokumenta koji je Srbija usvojila 2019. godine.
Kao i u slučaju evropskih gradova, tako se i kod nas možemo ugledati na dobre istorijske primere, i to iz veoma različitih epoha urbanog razvoja. Čaršija je linearni urbani obrazac iz turskog perioda koji se zasniva na ideji o centralnoj pešačkoj ulici koja sadrži sve neophodno za ispunjenje svakodnevnih životnih potreba. Nasleđe srednjeevropskog urbanizma u Vojvodini je ortogonalna mreža ulica i javnih prostora sa planiranim za bicikliste i pešake.
Intervju vodila: Katarina Vuinac
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE
