Veštačka inteligencija (AI) razvija se brzo i još brže postaje svakodnevna navika, naročito mlađih generacija, što upućuje na pitanje – da li će u budućnosti postojati segment društvenog života koji nije prožet njom i do kojih granica?
Ukoliko dalji razvoj bude pravilno usmeren, AI može i te kako da doprinese borbi protiv klimatskih promena. Međutim, istraživanja stručnjaka su pokazala da veštačka inteligencija troši veliku količinu energije, zbog čega se njen doprinos dekarbonizaciji dovodi u pitanje.
Kako navodi agencija dpa, osim bota za obradu teksta ChatGPT, tu su, uz mnogo drugog, autonomni automobili, sistemi pametnog grejanja, dijagnostika u medicini i administracija u privredi.
Tim naučnika iz Amsterdama je ustanovio da AI zahteva količinu struje koliku troše pojedine države, te se navodi dalje da centri za obradu podataka trenutno imaju udeo od četiri do pet odsto svetske potrošnje energije. Uz uobičajene hardvere, kao što su kompjuteri i telefoni, procenat se povećava na osam, a očekuje se da će kroz naredne godine porasti na čak 30 odsto.
Pročitajte još:
- GRUPA NAUČNIKA IZ NOVOG SADA MERI ZAGAĐENOST DUNAVA UZ POMOĆ – DRONOVA I VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
- VEŠTAČKA INTELIGENCIJA ULAZI I U PČELARSTVO
- VREMENSKA PROGNOZA BRŽA 10.000 PUTA ZAHVALJUJUĆI VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI
Samo je za trening AI modela potreban celodnevni rad više stotina grafičkih kartica, od koje svaka pojedinačno troši oko 1.000 vati. Poređenja radi, jedna kartica troši struje koliko i rerna u kuhinji, a ovakav proces treninga traje nekoliko nedelja.
Kako bi se smanjila upotreba energije, naučnici rade na redukovanju računskih zahteva AI, a to čine i tehnološke kompanije. Međutim, do većih pomaka verovatno je da neće doći za manje od nekoliko godina.
Velika količina energije potrebna je ne samo u procesu treninga AI, već i kasnije tokom rada. Primera radi, ChatGPT vuče struju svaki put kada generiše tekst.
Holdanski naučnik Aleks de Vris rekao je da bot za rad može da potroši 564 megavat-časova struje dnevno, prenosi agencija dpa. Ovaj naučnim objasnio je da Gugl trenutno obrađuje do devet milijardi pretraga dnevno, te da ukoliko bi svaka pretraga aktivirala AI, trošilo bi se oko 29 teravata-časova struje godine, što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji Irske.
Kako se navodi, ovo ipak ostaje ekstremni scenario do kojeg neće doći u bližoj budućnost. Ipak, Gugl već uvodi AI u neke svoje pretrage i radi na daljem razvoju uvođenja.
Energetski portal
