Hiljade godine unazad tokom kojih je vladao period klimatske stabilnosti i otpornosti Zemljinog sistema, omogućile su čovečanstvu da napreduju u razvoju tehnologiije i kulture. Izveštaj koji su objavili naučnici sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime (PIK), koji se bavi zdravljem planete Zemlje, pokazao je da smo zakoračili u novu eru. Ovaj period prožet je sve većim simptomima prekoračenja Planetarnih Granica, koji uključuju učestalije ekstremne vremenske događaje, požare, smanjenu produktivnost biljaka i nestašicu vode. Ovi problemi dodatno su pogoršani usled porasta globalne populacije.
Planetarne Granice predstavljaju naučni okvir koji postavlja sigurne granice unutar kojih ljudske aktivnosti mogu da se odvijaju bez značajnih posledica po stabilnost Zemljinog sistema. Ukoliko se one prekorače, dolazi do stvaranja mogućnosti za destabilizaciju ekosistema i svih životnih uslova. Postoji devet Planetarnih Granica i one uključuju klimatske promene, promenu integriteta biosfere, promenu u zemljišnom sistemu, promene u slatkovodnim sistemima, modifikaciju biogehemijskih tokova, uvođenje novih entiteta, zakiseljavanje okeana, atmosfersko opterećenje aerosolima i degradaciju stratosferskog ozonskog omotača.
Izveštaj pokazuje da je šest od devet procesa Planetarnih Granica prešlo bezbedne nivoe. Ovi procesi obuhvataju klimatske promene, integritet biosfere, promene u zemljišnom sistemu, promene u slatkovodnim sistemima, biogehemijske tokove i uvođenje novih entiteta. Kako se navodi, ovi nivoi beleže alarmantne trendove.
Pročitajte još:
- Klizište izazvano klimatskim promena dovelo do vibriranja Zemlje
- Emisije metana rastu brže nego ikada, uprkos globalnim obećanjima
- Začarani krug klimatskih promena, šumskih požara i zagađenja vazduha
Govoreći o klimatskim promenama, nivoi CO2 u atmosferi nalaze se na najvišim nivoima u poslednjih 15 miliona godina, dok je prosečna globalna temperatura viša nego ikad pre u istoriji čovečanstva, sa ubrzanim trendom zagrevanja od kraja 20. veka. Ozbiljno je narušen i integritet biosfere, sa ubrzanim gubitkom genetske raznolikosti i funkcionalnog integriteta ekosistema. Gubitak biosfere ugrožava otpornost planete na druge ekološke pritiske, uključujući klimatske promene i degradaciju zemljišta, navodi se u Izveštaju. U okviru promena u zemljišnom sistemu, treba istaći da se beleži kontinuirani pad šumskih površina, dok su mnogi regioni već daleko izvan sigurnosnih nivoa. Promene u slatkovodnim sistemima, kao što su reke i jezera dovele do povećane nestabilnosti u količini vode koja teče kroz te sisteme i u vlažnosti zemljišta. Upravljanje vodnim resursima postaje sve teže zbog rastuće nesigurnosti u dostupnosti vode. Biogehemijski tokovi, posebno upotreba fosfora i azota u poljoprivredi, izazivaju ozbiljne ekološke probleme, uključujući zagađenje voda i pojavu takozvanih mrtvih zona u morima i jezerima. Kada je reč o uvođenju novih entiteta, kao što su sintetičke hemikalije i plastika, još uvek nema dovoljno istraženosti. Međutim, smatra se da mnoge od ovih supstanci izazivaju trajne štetne promene u životnoj sredini, uključujući kontaminaciju zemljišta i vodnih sistema.
Preostala tri procesa i dalje se nalaze unutar bezbednosne operativne granice. Ipak, zakiseljavanje okeana je blizu kritičnog praga, dok atmosfersko opterećenje aerosolima pokazuje napredak prema bezbednijim nivoima. Degradacija ozonskog omotača je usporila, ali, kako se navodi u Izveštaju, i dalje postoji zabrinutost zbog stalnih izazova u obnovi ozona, posebno iznad Antarktika.
Energetski portal
