Pitanje ekologije više nije rezervisano za uske krugove civilnog društva čije bitke za zdravu životnu sredinu uglavnom prolaze neprimećeno – šira populacija danas je, više nego ikada, upoznata i zainteresovana za ekološke probleme u Srbiji kojih, nažalost, ima mnogo.
Na pitanje kako to da ekologija izaziva ogromno nezadovoljstvo naroda i da li su loši zakoni ili neadekvatna primena dobrih zakona uzrok sve učestalijih protesta odgovara naš sagovornik Luka Đorđević – advokat i stručnjak za ekološko pravo.
On smatra da je pravo zaštite životne sredine u Srbiji zadovoljavajuće razvijeno, makar kada je reč o upravnopravnoj sferi, premda napominje da je pravni okvir u kome postoji element zaštite životne sredine nemoguće odrediti budući da se propisi iz ove oblasti nalaze i u zakonskim aktima za koje ’na prvu loptu’ nikada ne bismo rekli da su ekološki.
„Ukoliko pogledamo regulativu koja je prioritetno ekološka, i većinski upravnopravnog karaktera, ona se u poslednjih 15ak godina prilično razvila. Uz to, ratifikovano je nekoliko veoma važih međunarodnih akata i potpisan jedan broj međunarodnih ugovora, kojima su u srpski pravni sistem uneta značajna unapređenja u ovoj oblasti“, kaže Đorđević za Energetski portal.
Pročitajte još:
Ipak, on dodaje da ima i onih zakona koji su gotovo neprimenljivi zbog nedostataka neophodnih podzakonskih akata kao što je Zakon o klimatskim promenama, kao i da nema mnogo pomaka kada je reč o građanskopravnom domenu.
„U građanskopravnom domenu, praktično se ništa nije promenilo od 70ih godina prošlog veka i donošenja Zakona o obligacionim odnosima, osim što je pre 10ak godina neustavnim proglašeno čitavo jedno poglavlje Zakona o parničnom postupku koje je trebalo da omogući podnošenje takozvanih kolektivnih tužbi, koje predstavljaju značajan instrument u ekološkim parnicama, nažalost nedostupan građanima Srbije“, objašnjava naš sagovornik.
Međutim, ono što je daleko problematičnije od samih zakona je njihova neadekvatna primena, kaže Đorđević koji veruje da upravo to akumulira nedazovoljstvo u Srbiji.
„Osnovni korak koji bi država trebalo da napravi je da počne da primenjuje pravo. Član 74 Ustava Srbije propisuje odgovornost svakoga, a naročito Republike Srbije za zaštitu životne sredine. Ukoliko znamo da su najveći zagađivači upravo javna preduzeća kojima upravlja država, onda bi se neselektivno primenjivanje zakona odnosilo na hitno dovođenje u red upravo ovih entiteta koji godišnje ugase hiljade života u Republici Srbiji“, rekao je Đorđević.
On ističe da se naše društvo danas nalazi u situaciji u kojoj je primorano da životnu sredinu štiti od države. Primer za to je, kako navodi, sudski postupak koji kancelarija advokata Sretena Đorđevića vodi u ime 15 porodica iz Velikih Crljena protiv Elektroprivrede Srbije.
„Tužbama se zahteva zaštita njihovih Ustavom i međunarodnim aktima garantovanih ljudskih prava i uklanjanje izvora opasnosti, odnosno zatvaranje Termoelektrane Kolubara A. Zahtevom za zatvaranje ove elektrane, građani traže nešto na šta je Republika Srbija već obavezana da učini i sama, što predstavlja svojevrsni apsurd“, zaključuje Đorđević.
Milena Maglovski
