Volela bih da temi klimatskih promena ne bude posvećeno više ni jedno slovo u naučnim radovima, vestima, privatnim porukama koje razmenjujemo sa prijateljima, kao ni na ovom blogu. Ipak, kako klimatske promene predstavljaju gorući problem svih živih bića na planeti, o ovoj temi nizaće se i u narednoj godini veliki broj slova. Sa željom da niz bude što kraći, osvrnuću se na neke od najvažnijih događaja u vezi sa klimatskim promenama o kojima se govorilo i pisalo u ovoj godini, a u ponoć 31. decembra poželeću da ih što više ostane pod ključem u godini iza nas.
Početkom godine u izveštaju koji je objavljen od strane Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) navedena je nepovoljna prognoza za šumske požare, sa zabrinjavajućim zaključkom da bi do 2100. godine njihov broj mogao da se uveća za čak 50 odsto. Period pre leta već nam je doneo obistinjenje prognoze, kada je u maju u Brazilu zabeležen najveći broj požara u amazonskoj šumi od 2004. godine. Sateliti su zabeležili preko 2.280 požara u Amazonu. Početak leta u Francuskoj obeležen je visokim temperaturama za taj period godine, sa dostizanjem 43°C, a tokom jula beleženi su brojni šumski požari ne samo u Francuskoj, nego i u Italiji, Grčkoj, ali i u Portugalu, zbog čega je 11. jula proglašeno vanredno stanje. Do avgusta u zemljama Evropske unije izgorelo je oko 600.000 hektara, što je druga po veličini površina od 2006. godine, kada je počelo prikupljanje podataka.
Visoke temperature i sušni periodi koji su zadesili mnoge države, igrali su za ovogodišnji pobednički tim šumskih požara i presušivanja vode.
Prisetimo se Italije, koja je sredinom jula proglasila vanredno stanje u pet regija usled ekstremnih suša, a u Bolonji i okolini bila je organičena i upotreba vode za piće, dok su novčane kazne za nepoštovanje mera bile visoke.
I dok su se mnoge države borile sa nedostatkom vode, prekomerne padavine i porast nivoa mora oduzeli su mnoge živote i napravili katastrofalne posledice u područjima kao što su Nigerija, Tajland i Vijetnam.
Snažni udari vetra izazvali su u 2022. godini mnogobrojne oluje, a kao one koje su ostavile najveće posledice izdvaja se pet uragana. Uragan Ijan, krajem septembra, pogodio je Floridu, i odneo preko 150 života. Iako je Fiona svrstana u olujno nevreme, imala je jačinu uragana, a za sobom je ostavila veliku materijalnu štetu i ono što je najstrašnije, veliki broj žrtava. Tom klimatskom katastrofom pogođeni su Gvadelup, Portoriko Karibi i Kanada. Nikol, Džulija i Boni imena su za još tri uragana koja su ove godine nanela velike štete i za sobom ostavili pustoš.
Nažalost, niz katastrofa koje su posledica klimatskih promena se nastavlja, a među njima je i topljenje leda na polovima, gubitak biodiverziteta i stradanje poljoprivrede.
Veliku pažnju stručne i šire javnosti privukla je ovogodišnja Konferencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (COP27), koja je održana u Egiptu. Glavna tema na dnevnom redu bila je pitanje „gubitaka i štete’’, koje se odnosi na to da siromašne i zemlje u razvoju, koje su najviše pogođene klimatskim katastrofama, traže finansijsku pomoć za štetu nastalu kao posledica klimatskih promena, od visoko razvijenih zemalja koje u najvećoj meri i doprinose klimatskim promenama.
Zbog kompleksnosti teme i neslaganja u vezi sa njom, planirani završetak Konferencije produžen je za još jedan dan, koji je doneo pozitivan ishod donošenjem odluke da se prihvata osnivanje zahtevanog fonda za pomoć siromašnim zemljama koje su najviše pogođene klimatskim katastrofama.
Iako se o ovim temama govori sve više, a države međusobno pritiskaju kako bi sprovodile mere za ublažavanje klimatskih promena, posledice su sve primetnije. Zato je zadatak svih nas da ulaskom u 2023. godinu našoj planeti poklonimo obećanje da ćemo joj pružiti sve što joj je potrebno kako bi se oporavila. Zadatak donosioca odluka je da koordinišu pravilnim postupanjem, ali bez delovanja svakog od nas pojedinačno, klimatske promene se neće zaustaviti.
Katarina Vuinac
