Istraživači pretpostavljaju da će porast temperatura dovesti do povećanja tražioca azila. Kako se južna hemisfera zagreva broj ljudi koji migriraju u Evropu bi mogao da se utrostruči.
Novo istraživanje ukazuje na to da će se broj migranata koji pokušavaju da se prelociraju u Evropu svake godine utrostručiti do kraja veka, sudeći samo po trendovima klimatskih promena, bez političkih ili ekonomskih faktora.
Volfram Šlenker, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbije u Nju Jorku koji je sprovodio istraživanje rekao je: „Evropa će svedočiti povećanom broju očajnih ljudi koji beže iz svojih domovina.“
Predviđa se da će klimatske promene dovesti do porasta suša, poplava, toplotnih talasa i drugih ekstremnih vremenskih uslova, kao i do porasta nivoa mora. Ovi faktori uticaće na poljoprivredu a u nekim delovima sveta će je potpuno onemogućiti. Ovi efekti će se osetiti i u Evropi, ali u mnogo manjoj meri. Iz ovog razloga kao i zbog relativnog prosperiteta na ovim prostorim, Evropa će postati još privlačnija destinacija za tražioce azila.
Migracija, ili pokušaj migracije u Evropu se u poslednjoj deceniji drastično povećala a glavni razlozi su rat u Siriji, nemiri u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.
Nova studija, koja je objavljena u časopisu Sajens, inicirana je od strane Zajedničkog istraživačkog centra Evropske unije i američkog Ministarstva za Energetiku.
Autori su analizirali aplikacije za azil u EU iz 103 zemlje u periodu između 2000. do 2014. godine i ove podatke uporedili sa faktorima koji se tiču životne sredine. Prilikom istraživanja uočena je korelacija u promeni klime i broja potražioca azila. Na primer, zemlje sa prosečnim temperaturama od oko 20 stepeni imaju daleko više potražioca azila od zemalja sa hladnijim prosekom. Podaci pokazuju da u zemljama pogodnim za poljoprivredu, prilikom porsta prosečne temperature u vreme žetve, više ljudi odluči da emigrira. Takođe su uočili porast migranata iz toplih područja poput Iraka i Pakistana. Zanimljivo je napomenuti da se broj migracija iz hladnijih zemalja smanjuje prilikom porasta prosečne temperature. Prema ovom modelu, zaključeno je da će prilikom prognoziranog porasta temperatura za od 2.6 do 4.8 stepeni celzijusovih broj aplikacija za azil u Evropu porasti za čak 660000 do 2100. godine.
Međutim, povezivanje migracije sa klimatskim promenama je kontroverzno. Iako se mnogi naučnici slažu u tome da je jasno da će porast temperatura dovesti do povećanja migracije, teško je odvojiti faktore koji teraju tražioce azile na taj korak.
Ono što je jasno jeste da će klimatske promene svakako doprineti migraciji i staviti dodatni pritisak na već poljuljanu političku situaciju Evrope. Potrebno je izgraditi nove institucije i sisteme kako bi se upravljalo dotokom tražioca azila naročito uzimajući u obzir iskustvo stečeno prilikom poslednje migrantske krize, gde je šteta ogromna kako za zemlje koje primaju migrante tako i za njih same.
Milan Zlatanović
