Svakodnevni medijski izveštaji donose vesti ekstremnim vremenskim uslovima, prirodnim katastrofama, gubitku biodiverziteta kao i o rastućoj zabrinutosti za sigurnost hrane i brojnim drugim nepovoljnim situacijama sa kojima se čovečanstvo suočava. Reakcije na ove informacije su različite – neki ih ignorišu ili se prema njima ponašaju ravnodušno, drugi osećaju zabrinutost, dok kod nekih izazivaju intenzivnija i dublja osećanja.
Ako ste osetili intenzivan strah i uznemirenost prilikom čitanja ovakvih članaka, možda ste iskusili klimatsku anksioznost. Iako klimatska anksioznost uključuje osećaj straha i koristi pojam anksioznost, razlikuje se od uobičajene anksioznosti. Dok se kod uobičajene često radi o brigama i strahovima koji mogu biti iracionalni ili delimično iracionalni, klimatska anksioznost se temelji na stvarnim pretnjama koje nam klimatske promene donose. Kako uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje još uvek nije dovoljno istražen, prethodno napisano je vrlo značajno razumeti kako bi stručnjaci postavi osnove u rešavanju ovog problema sa kojim se ljudi suočavaju.
Ovde bih ubacila jednu digresiju. U jednog globalnoj anketi koja je sprovedena 2021. godine, pokazano je da se mladi najviše suočavaju sa zabrinutošću u vezi sa klimatskim promenama, i to, ukoliko posmatramo ovu kategoriju, čak 60 odsto mladih između 16 i 25 godina je iskazalo zabrinutost koja utiče na njihov svakodnevni život.
Da se vratimo na glavnu nit teksta. Vrlo je važno razumeti razliku između pomenute dve anksioznosti, zato što ona značajno utiče na pristup stručnjaka u razgovoru i terapiji. Kod uobičajene anksioznosti, stručna osoba treba da prepozna koji su strahovi neosnovani i da pomogne da budu zamenjeni zdravijim načinom razmišljanja. Sa druge strane, klimatska anksioznost se priznaje kao zdrav odgovor na stvarnu pretnju, zbog čega osećanja tuge, straha i uznemirenosti nisu neosnovani.
Ova osećanja mogu duboko uticati na svakodnevni život mladih, izazivajući osećaj tuge, bespomoćnosti ili ljutnje. Mnogi mladi izražavaju osećaj nepravednosti i ljutnje prema starijim generacijama koje nisu preduzele dovoljno akcija protiv klimatskih promena. Takva osećanja mogu dovesti do depresije, poremećaja sna, smanjene koncentracije, paničnih napada i opsesivnog razmišljanja.
Pristup u ovakvim situacijama treba da uključuje razumevanje i prihvatanje osećanja osobe, umesto da se ona negira. Stručnjaci bi trebalo da pruže podršku razvijajući emocionalne i mentalne strategije za suočavanje sa izazovima koje donose klimatske promene.
U nastavku ću predstaviti nekoliko strategija za suočavanje koje su stručnjaci istakli. Ipak, treba naglasiti još jednom da uticaj klimatskih promena na mentalno zdravlje još uvek nije dovoljno istražen, te da strategije nisu usavršene. One predstavljaju različite načine na koje pojedinci mogu upravljati svojom anksioznošću. Svaka ima svoje prednosti i mane, a njihova efikasnost zavisi od više faktora na koje takođe može da se utiče kako bi ishod bio bolji.
Prva strategija usmerena je na preduzimanje konkretnih akcija koje mogu da doprinesu rešavanju problema klimatskih promena. Ona uključuje učenje o klimatskim promenama, usvajanje ekoloških navika i učestvovanje u aktivnostima koje pomažu smanjenju štetnih emisija. Kroz ovakvu strategiju pojedincima se omogućava da usmere svoju energiju na pozitivne aktivnosti koje mogu da izazovu stvari uticaj, što dovodi do osećaja kontrole, svrhe i nade. Ipak, postoji mogućnost i da dođe do osećaja bespomoćnosti zašto što pojedinac shvata da nije sva kontrola u njegovim rukama, te da ne može dovoljno da doprinese. Kako se objašnjava, potrebno je da se pronađe ravnoteža u ciljevima i očekivanjima. Postavljanje manjih ciljeva koje je realno dostići i proslavljanje uspeha može da pomogne u motivaciji.
Druga strategija odnosi se na ignorisanje ili poricanje klimatskih promena. Ovo može kratkotrajno da osobu oslobodi anksioznosti, što je nekada i potrebno. Ipak, ukoliko gledamo dugoročno, uključujući da se svi ljudi okrenu ovakvom pristupu, klimatske promene postaće još intenzivnije. Dobro je da se razvija ovakva strategija za privremeno rasterećenje, međutim dugoročno je važno raditi i na drugim strategijama.
Kao treća, navodi se poverenje u društvenu snagu, odnosno institucije, organizacije i društvene kolektive, da rade na rešavanju problema klimatskih promena. Dobra strana strategije jesta da se stvara osećaj nade i motivacije, zato što se prepoznaje značaj kako sopstvenih tako i kolektivnih napora. Međutim, ukoliko se pojedinac osloni samo na veru u društvenu snagu, može da doživi razočarenje, zbog određenog neuspeha. Zbog toga treba da se radi na održavaju pozitivnog stava, da je važno ne odustajati, ali i da do značajnijih rezultata ne može da dođe preko noći.
Svako od nas suočava se sa različitim emocijama kada je reč o klimatskim promenama. Kao novinar posvećen ekologiji i osoba kojoj je priroda važna, prolazim takođe kroz trenutke nade i sumnje u smisao svog rada. Ono što mi pomaže u teškim trenucima jeste saznanje da nisam sama u svojim osećanjima i da postoje i drugi ljudi koji osećaju sličnu zabrinutost. To je ohrabrujuće, jer zabrinutost može biti pokretač za motivaciju i akciju. Stoga je važno da otvoreno razgovaramo o svojim strahovima, zajednički prepoznajemo problem i tražimo rešenja za pozitivne promene.
