Centar za međunarodnu javnu politiku je u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji, u utorak 3. decembra, organizovao panel diskusiju pod nazivom „U susret COP 25 – svet i klima 2020“ na kojoj su učestvovali načelnica Odeljenja za monitoring klime i klimatsku prognozu pri RHMZ-u Jasminka Smailagić, prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju pri Fizičkom fakultetu i prof. dr Danica Šantić sa Geografskog fakulteta.
Povod za ovu diskusiju jeste 25. po redu Konferencija potpisnica Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama (COP 25) koja se od 2. do 13. decembra održava u Madridu, a neke od tema o kojima se raspravljalo bile su revizija Nacionalno određenih doprinosa (NDCs) po Pariskom sporazumu, dometi COP 25, uticaj klimatskih promena na demografska kretanja i migracije u svetu, kao i šta to svet očekuje u novoj deceniji koja je pred nama. Moderator je bio Radomir Jovanović, član Upravnog odbora Centra za međunarodnu javnu politiku.
„Dve stvari su zanimljive u Evropi. Prva jeste da su na poslednjim izborima zelene stranke odnele neočekivano više glasova nego što su bile neke prognoze, što je signal političarima da treba da se okrenu zelenim idejama. Druga stvar je poslednje anketiranje građana u okviru EU o najvećim problemima i na prvom mestu su migracije, a na drugom mestu klimatske promene“, istakao je profesor Đurđević.
„Fenomen migracija nije nov budući da su ljudi milionima godina emigrirali. Oni su odlazili usled promena uslova u sredinama u kojima su živeli, a te promene su uglavnom bile izazvane promenama u klimi. Strah od migranata je toliki zato što vlada mišljenje da svi hoće da dođu u Evropu. Postoji lobi koji kaže da će usled klimatskih promena u Africi, odakle se očekuje da najveći broj migranata krene ka Evropi, Evropa biti preplavljena migrantima. Negde oko 600 miiona ljudi jeste pod rizikom potapanja njihovih domova. Palau je prva država koja je na početku 21. veka rekla da je to ‘vek nestajanja malih nacija’. Ono što je možda poenta jeste da ovo nisu politička, već naučna pitanja i nauka treba da da odgovor političarima da bi se kreirale neke mere za prevenciju“, rekla je profesorka Šantić.
Pročitajte još:
Ona je takođe napomenula da se prvi put termin „klimatske izbeglice“ pojavljuje u literaturi 80-ih godina 20. veka i to na jednoj skupštini UN-a i da do dan-danas ne postoji definicija tog termina.
„Jer ako postoji tаj termin izbeglica, on bi trebalo da bude zaštićen Ženevskom konvencijom koja reguliše prava izbeglica. Klimatske izbeglice se u međunarodnom pravu ne priznaju kao izbeglice, što znači da im nisu pružena ona ista prava koja su pružena ljudima koji beže od rasne, verske ili političke netrpeljivosti“, naglasila je ona.
Na pitanje moderatora da li je Srbija postala zemlja klimatskih ekstrema (budući da nas je 2012. godine pogodila suša, 2014. poplave, a ove godine i šumski požari na Staroj planini), gospođa Smailagić odgovorila je da „kada posmatramo temperaturu, više nemamo jasno izražena četiri godišnja doba kao što je nekada bilo, već da sada iz jakni ulazimo pravo u kratke rukave“.
„Sve češći su duži toplotni talasi (jako dug period kada je temperatura u domenu ‘veoma toplo’ i ‘ekstremno toplo’). Najtoplija godina u celoj Srbiji bila je 2018. Najhladnija je bila 1956, godina sa najvišim nivoom snežnog pokrivača. Najtopliji dan bio je 24. jul 2007. godine kada je zabeleženo čak 44,9 stepeni. Najveći broj tropskih dana bio je u Nišu te 2012. godine, čak 95 dana. To su dani kada je temeratura iznad 30 stepeni, a tropske noći su kada se minimalna dnevna temperatura ne spušta ispod 20 stepeni. Takođe, smanjuje se broj mraznih i ledenih dana”, naglasila je Jasminka Smailagić. Ona je za kraj dodala da nam nauka kaže da će ova zima koja nam dolazi biti topla.
Ovo je bila treća po redu panel diskusija u organizaciji Centra za međunarodnu javnu politiku koja se sada već tradicionalno organizuje uoči godišnje konferencije Ujedinjenih nacija u prostorijama Francuskog instituta. Centar nastoji da kroz organizaciju ovakvih događaja doprinese raspravi o klimatskim promenama na naučnoj osnovi jer je to problem koji je do sada Srbiju koštao preko 5 milijardi evra. Za zemlju u kojoj ova suma predstavlja čitavu osminu godišnjeg BDP-a, nepoznavanje ovog problema predstavlja veliki luksuz. Klimatske promene su realnost u kojoj živimo i stoga Centar smatra da je neophodno da se i u Srbiji podigne svest o tome kako bi naša zemlja spremno dočekala budućnost koja dolazi.
Centar će iz tih razloga i ubuduće nastaviti sa organizacijom ovakvih skupova u želji kako bi se o problemu klimatskih promena sve više raspravljalo, ali i da podstakne pisanje naučnih radova i organizovanje brojnih drugih naučnih skupova na ovu i njoj srodne teme.
Izvor: CMJP
