Ostrva koja su nazivana „poslednjim australijskim rajem“, sudeći prema poslednjim fotografijama, zatrpana su sa preko 250 tona različitog smeća.
Nova istraživanja udaljenih ostrva u Australiji otkrile su prave planine plastičnog otpada. Kokosova ostrva ili Ostrva Kiling čini grupa od 27 malih koralnih ostrva u istočnom delu Indijskog okeana koja se nalaze u sastavu Australije. Stanovnici ovog kontinenta često biraju ovu destinaciju za izlete tokom svojih godišnjih odmora.
Istraživanje Kokosovih ostrva pokazalo je da je problem plastičnog otpada prilično potcenjen. Nakon što su ispitali 88 odsto ukupne kopnene mase ostrva, naučnici su otkrili oko 414 miliona komada plastičnog otpada, uključujući 373.000 četkica za zube i 977.000 cipela, sve zajedno težine 262 tone. Oko 93 odsto od tog otpada, uglavnom mikroplastike, bilo je plitko zakopano ispod površine do dubine od 10 centimetara. Rezultati istraživanja nedavno su objavljeni u časopisu Scientific Reports.
„Istraživači su samo zagrebali površinu ostrva koja su dom za oko 500 ljudi i otkrili da 25 odsto otpada došlo čine plastični predmeti za jednokratnu upotrebu. Pristup nekim plažama, koje su poznate kao žarišne tačke kad je reč o otpadu, nije bio moguć“, navela je autorka istraživanja Dženifer Levers sa Univerziteta Tasmanija, opisujući ta ostrva kao “kanarince u rudniku uglja”.
Ona dodaje da je upotreba jednokratnih plastičnih proizvoda naglo porasla od devedesetih godina prošlog veka i da sav taj otpad mora negde da završi, uglavnom u zemlji, rekama i okeanima.
Autori studije procenjuju da u okeanu ima više komada plastike nego zvezda u Mlečnom putu.
Suvišno je govoriti o tome koliko ovaj problem utiče na morske životinje, koje mogu da se uguše plastikom ili zapetljaju i povrede. Studije pokazuju da plastika može vremenom da apsorbuje vodene mirise što privlači izvesne vrste riba i ptica. Kada životinje pojedu tu plastiku, one time unesu dozu teških metala i hemikalija.
„Čišćenje okeana trenutno nije moguće. Jedino održivo rešenje je da se smanje proizvodnja i potrošnja plastike dok se istovremeno poboljšava upravljanje otpadom, kako bi se sprečilo da plastika uđe u okeane na prvom mestu“, rekla je koautorka nove studije Anet Finger.
