Usled rekordnih emisija gasova staklene bašte uzrokovanih ljudskim delovanjem, 2024. godina je na putu da postane najtoplija godina u istoriji merenja. Svetska meteorološka organizacija (SMO) je ranije saopštila da je u periodu od januara do septembra 2024. godine, prosečna globalna temperatura na površini Zemlje bila neverovatnih 1,54°C iznad predindustrijskog proseka, dok je Pariskim sporazumom utvrđeno da bi globalno zagrevanje trebalo ograničiti na 1,5°C.
Uticaji klimatskih promena 2024. godine bili su više nego očigledni, ostavljajući posledice na okeane, planine, zajednice i životnu sredinu. Godina za nama takođe je zaokružila deceniju najtoplijih zabeleženih godina u istoriji – od 2015. zaključno sa 2024. godinom.
Antonio Guteraš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), poručio je da je čovečanstvo preživelo deceniju smrtonosne vrućine, ali da u 2025. godini moramo uložiti još veće napore za borbu protiv klimatske krize.
„Ovo je klimatski slom u realnom vremenu. Moramo izaći sa ovog puta u propast i nemamo vremena za gubljenje. Zemlje moraju postaviti svet na bezbedniji put 2025. godine tako što će dramatično smanjiti emisije i podržati tranziciju ka obnovljivoj budućnosti”, rekao je Guteraš.
Da li je 2024. godina zaista najtoplija u istoriji merenja, znaćemo nakon što SMO objavi konsolidovanu globalnu temperaturu za 2024. godinu u januaru, a svoj puni izveštaj o stanju globalne klime za 2024. godinu u martu 2025. godine.
Pročitajte još:
- Sneg će se u budućnosti kraće zadržavati, čak i u slučaju povećanih padavina
- ESA i NASA prvi put zajedno prate topljenje grenlandskog ledenog pokrivača
- Alarmantni znakovi: Većina svetskog kopna sve sušnije
Ubrzan tempo klimatskih promena – da li će uslediti efikasan odgovor čovečanstva?
Selest Saulo, generalna sekretarka SMO, podsetila je na to da su 2024. godinu obeležile brojne prirodne katastrofe – poplave, požari, suše, toplotni talasi, tropski cikloni – pri čemu su klimatske promene dodatno podstakle intenzitet i trajanje ovih, već razornih klimatskih ekstrema.
Izveštaji SMO ukazali su da su klimatske promene intenzivirale 26 od 29 vremenskih nepogoda proučavanih u 2024. godini, pri čemu je najmanje 3.700 ljudi izgubilo život, a milioni su raseljeni. Pored toga, 2024. godina donela je 41 dodatni dan opasnih vrućina, štetno utičući na ljudsko zdravlje i ekosisteme.
Saulo je upozorila da je svaki delć stepena zagrevanja bitan što ukazuje na povećanu potrebu za međunarodnom saradnjom u cilju prevazilaženja ovih klimatskih izazova.
SMO je pokrenula inicijative poput „Globalnog posmatranja gasova staklene bašte” i programa ranih upozorenja za ekstremne vremenske prilike, kako bi podržala prilagođavanje klimi i ublažavanje posledica klimatskih promena. Tokom sastanka održanog u decembru 2024. godine, stručnjaci iz 15 međunarodnih organizacija i 12 zemalja radili su na unapređenju okvira za borbu protiv ekstremnih vrućina, odgovarajući na poziv generalnog sekretara UN-a na hitnu akciju.
Sa obeležavanjem 75. godišnjice postojanja SMO, 2025. godine, fokus će biti stavljen na kriosferu – smrznute delove Zemlje, poput glečera i morskog leda. Očuvanje ovih ključnih ekosistema, uz podršku UNESCO-a i drugih partnera, smatra se vitalnim za buduću stabilnost planete.
