U poređenju sa 2000. godinom, danas je veličina najvelih kruzera dva puta veća, a ukoliko se ovakav trend bude nastavio, do 2050. godine bi mogli da budu oko osam puta veći od Titanika, pokazuje novi izveštaj Transport & Environment (T&E).
Ne samo veličina, nego i porast broja kruzera, ima uticaj na životnu sredinu, zbog čega T&E poziva vlasnike ovih brodova da ulažu u zelenu tehnologiju kako bi se smanjio negativan uticaj na planetu globalno, ali i lokalno na zagađenje vazduha.
Kada je reč o broju kruzera, 1970. godine bilo ih je 21, dok ih je danas preko 500. Štaviše, kako se navodi, ovo je najbrže rastući sektor turizma, što dovodi i do značajnih povećanja emisija.
,,U januaru 2024. godine lansiran je najveći kruzer na svetu do danas, Icon of the Seas. Ovaj plutajući grad sadrži 40 restorana, sedam bazena i može da primi 7.600 putnika. Duži je od 15 plavih kitova i pet puta veći od Titanika’’, navodi se na sajtu T&E.
Uzimajući u obzir pritisak koji vlasnici kruzera imaju, sve više ih prelazi na prirodni gas (LNG) kao alternativnu tradicionalnim gorivima. Brodovi na LNG čine 38 odsto. Međutim, iako se na ovaj način smanjuju emisije CO2, oslobađa se mnogo jači gas staklene bašte – metan. Kako je metan preko 80 puta jači od CO2 u pogledaju štetnosti, brodovi na LNG mogu da budu i štetniji za životnu sredinu i klimatske promene od tradicionalnih goriva.
Pročitajte još:
- Problem čistih goriva i dekarbonizacije brodarske industrije
- Veliki potencijal Maroka za zeleni vodonik – može li postati ključni igrač u tranziciji brodova na održiva goriva?
- Postrojenja za reciklažu brodova – šta su i gde se nalaze?
Iz T&E navode da je jedino zeleno i dugoročno rešenje za dekarbonizaciju ovog sektora, prelazak na e-goriva. Prelazak na e-goriva mogao bi da napaja oko četiri odsto evropskog brodarstva do 2030. godine, zato što kruzeri plove na predvidljivim rutama, što olakšava planiranje za njihovu nabavku.
Prelazak na ovakva goriva dobar je i iz ekonomskog ugla, ukoliko se u obzir uzmu cene u Evropskoj uniji za emisije CO2 i kazne za goriva koja najviše zagađuju, što će povećati cenu fosilnih goriva. Preciznije, očekuje se povećanje za više od 30 odsto do 2040. godine i preko 80 odsto do 2050. godine.
T&E takođe ističe uvođenje poreza na karte za krstarenje. Naime, pored od 50 evra po karti mogao bi da generiše oko 1,6 milijardi evra globalno, čime bi se pružili ključni finansijski resursi za borbu protiv klimatskih promena i osiguranje da luksuzne forme putovanja takođe snose deo ekološke cene.
Energetski portal
