Priča o per i polifluorovanim jedinjenjima (PFAS) počinje nečim što u nauci nije retko, ali traži vešto i pažljivo oko. Naime, radeći na sintezi novih jedinjenja 40-tih godina prošlog veka, hemičari kompanije DuPont nisu dobili šta su planirali, ali su uočili da pojedina jedinjenja pokazuju odbojnost i prema vodi i prema ulju. Čovečanstvo je dobilo novi patent komercijalnog naziva Teflon. Jedinjenje kakvo priroda do tada, a ni kasnije, nije sintetisala. Tokom godina, na hiljade ovih jedinjenja su našla primenu u brojnim industrijama, za impregnaciju jakni i cipela otpornih na kišu, kao dodatak penama za gašenje požara, premazima unutrašnje strane pakovanja sveže hrane, u kozmetici, medicini, autoindustriji i telekomunikacionim uređajima.
Štetni efekti
Međutim, PFAS sadrže jednu od najjačih kovalentnih veza u prirodi (ugljenik-fluor), što ih čini izuzetno otpornim na biorazgradnju i veliki je izazov njihovo uklanjanje iz životne sredine.
Krajem prošlog veka naučnici su utvrdili prisustvo PFAS jedinjenja u vodi, biljkama, hrani, krvi i majčinom mleku. Pandorina kutija je otvorena i poslednjih godina pronađeni su u vodi, zemljištu i brojnim organizmima. Nije iznenađujuće njihovo prisustvo u blizini fabrika koje su ih proizvodile, ali PFAS su detektovani i u veoma udaljenim krajevima, poput Arktika i Antarktika. Takođe, pojedina istraživanja ukazuju da je izlaganje PFAS jedinjenjima povezano sa štetnim efektima po zdravlje uključujući smanjenje odgovora imunog sistema, povišen holesterol, poremećaj hormona štitne žlezde, smanjenu težinu novorođene dece i drugo.
Zbog svega navedenog, upotreba ovih jedinjenja se sve više ograničava i propisuju se maksimalne dozvoljene koncentracije u hrani i vodi. PFAS jedinjenja su globalni izazov, a o njihovoj aktuelnosti govori i holivudski film Dark Waters, u kome je ekranizovana borba i danas aktivnog advokata Roberta Bilota sa kompanijom DuPont.
Imajući u vidu veliku zabrinutost zbog ovog ekološkog izazova, grupa naučnika iz Srbije se okupila radi razvoja inovativnih strategija za rešavanje problema prisustva PFAS jedinjenja u životnoj sredini. Tim projekta PhytoPFAS, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije, je multidisciplinaran i čini ga petnaest istraživača iz oblasti hemijskih, biohemijskih i fizičkohemijskih nauka sa četiri naučno-obrazovne institucije Univerziteta u Beogradu: Hemijski fakultet, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), Fakultet za fizičku hemiju i Medicinski fakultet.
U FOKUSU:
- „Namještaj i drvo“ – Pokretačka snaga drvne industrije BIH
- WWF Adria podržava inovativne ekološke projekte
- Građanska participacija u energetskoj tranziciji: ka pravednom i inkluzivnom društvu
Upotreba nove tehnologije
Glavni cilj PhytoPFAS projekta koji je finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, jeste razvoj upotrebe biljaka (fitoremedijacija) za čišćenje zagađene životne sredine i uspostavljanje dobre osnove za primenu ove tehnologije u saradnji sa industrijom. Tim PhytoPFAS će ispitati mogućnost usvajanja PFAS je dinjenja upotrebom različitih biljaka u zemljištu i hidroponici.
Nakon odabira najefikasnijih vrsta, biljke će se, pored laboratorijskog nivoa, testirati i na nivou pilota.
Potom je u planu komercijalna primena osvojene tehnologije. Fitoremedijacija će moći da se primenjuje za sanaciju već postojećih zagađenja i prevenciju novih. Glavnu korist će imati šira populacija i industrija, jer će primena fitoremedijacije doprineti čistijoj i zdravijoj životnoj sredini, ali i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa i smanjenju količine otpada.
Istraživači sa Hemijskog fakulteta i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu istovremeno koordiniraju još jednim značajnim projektom vezanim za PFAS jedinjenja, PFAStwin, koji finansira Evropska izvršna agencija za istraživanja, a u okviru koga se već ojačavaju kapaciteti Srbije za analitiku i bioremedijaciju PFAS jedinjenja.
Projektni tim PhytoPFAS
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
