Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine, koju je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike kao i prezentacija Izveštaja o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu, održana je u Privrednoj komori Srbije (PKS). Javna rasprava trajaće do 15. avgusta, a biće održana i druga javna rasprava u Regionalnoj privrednoj komori Niš 30. jula i treća u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad 31. jula.
Prioriteti energetskog razvoja su energetska bezbednost, dekarbonizacija i ekonomska konkurentnost energetskog sektora, a prestanak korišćenja uglja u proizvodnji električne energije očekuje se do 2050. godine, navodi se u Nacrtu strategije razvoja energetike.
Do 2040. kapacitet termoelektrana smanjiće se oko 45 odsto, a vetroparkova i solarnih elektrana povećati više od 20 puta.
Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS na otvaranju javne rasprave je rekao da postoji veliki interes za Nacrt strategije razvoja energetike i da je nova strategija izuzetno važna za razvoj privrede.
“Imamo mnogo ograničenja u ovom periodu. Globalna eskalacija geopolitičkih sukoba u potpunosti je izmenila međunarodne okolnosti u energetskom sektoru, a opšta neizvesnost se odnosi na to u kom smeru će se kretati geopolitička dešavanja i cene energenata na tržištu. Ta neizvesnost čini ovu strategiju vrlo bitnom, da može da odgovori na promene koje će se dešavati u narednom periodu. Strategija će omogućiti da se otvori niz investicja i novih ulaganja u privredi”, rekao je Vesović.
Pročitajte još:
- UNAPREĐENJE ELEKTROENERGETSKE MREŽE: ZAMENA STARIH BROJILA I REKONSTRUKCIJA MREŽE
- PRVE ZADRUŽENE SOLARNE ELEKTRANE NA STAROJ PLANINI PUŠTENE U RAD
- SRBIJA USVOJILA INTEGRISANI NACIONALNI ENERGETSKI I KLIMATSKI PLAN
Dušan Živković, generalni direktor EPS-a i predsednik Odbora za energetiku PKS izjavio je da je energetska kriza zahtevala novu strategiju energetike, ali i razvoj veštačke inteligencije, cirkularne ekonomije, kao i proces dekarbonizacije.
“Svi ti procesi nametnuli su nova pravila igre, a kriza je doprinela da shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost prioritet svake države i regiona. EPS će biti nosilac energetske tranzicije. Nova Strategija energetike je nešto što nam treba i što će nam omogućiti da sagledamo kako da u narednom periodu energetske kompanije i privreda u suživotu dođu do željenih ciljeva, prvenstveno do dekarbonizacije”, rekao je Živković.
U Srbiji postoji nešto malo manje od 800 megavata nezavisnih proizvođača električne energije.
Veljko Kovačević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike je rekao da su među osnovnim ciljevima razvoja da do 2030. godine na mreži ukupna instalisana snaga solarnih i vetroelektrana bude oko 3,5 GW i na taj način će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije.
“Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta. Ove ambiciozne ciljeve možemo da ostvarimo ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor. Taj proces smo uspešno započeli prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE “, rekao je Kovačević.
Strategija predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu.
“U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarskoj i projekat Beograd koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom regionu. Nastavićemo i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema”, rekao je Kovačević.
Očekuje se sve veća upotreba vodonika, a za njegovu veću upotrebu, prema njegovim rečima, treba u narednom periodu uspostaviti zakonsku regulativu, kao i jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.
Dejan Ivezić, šef Centra za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta je na prezentaciji Nacrta strategije rekao da je fokus strategije na dva elementa: energetskoj bezbednosti i energetskoj tranziciji. Da bi se dodatno unapredio ambijent za investicije usmerene ka klimatski neutralnom energetskom razvoju, Nacrtom strategije se predlaže i postepeno uvođenje naplate emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao ključnog ekonomskog mehanizma za regulaciju brzine energetske tranzicije.
Uvedenim mehanizmom bi se, destimulisalo korišćenje fosilnih goriva i neefikasnih energetskih tehnologija i obezbedio deo podsticajnih sredstava za unapređenje energetske efikasnosti, izgradnju kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i za finansijsku pomoć lokalnim zajednicama u regionima uglja za obezbeđivanje pravedne (energetske) tranzicije.
Nakon 2040, ugalj ne bi trebalo da se koristi u domaćinstvima, javnom i komercijalnom sektoru, kao i u sistemima daljinskog grejanja.
Dejan Ivezić je rekao da je napuštanje proizvodnje struje iz fosilnih goriva planirano tako da ni u jednoj trenutku energetska bezbednost ne dođe u pitanje. S obzirom na to da proces energetske tranzicije podrazumeva i izvesnu nesigurnost, preostale rezerve uglja bi trebalo da dobiju strateški karakter.
Neophodno je, kako se navodi u Nacrtu strategije, da se obezbede sredstva za preventivno otkopavanje otkrivke i otkrivanje uglja, kako bi se omogućilo brzo pokretanje proizvodnje u kriznim situacijama.
Rad termoelektrana biće prilagođen trenutnim potrebama za električnom energijom. To znači, da će neki blokovi raditi maksimalno u skladu sa svojim performansama, dok će jedan broj njih raditi sa smanjenom snagom ili, u kasnijem periodu, biti u statusu rezerve.
Dokument predviđa da se razmotri i primena tehnologija za prikupljanje i skladištenje ugljendioksida kako bi rad ovih elektrana bio u skladu sa potrebama dekarbonizacije.
U periodu do 2030. sa mreže se povlači TE Kolubara A, dok će se za TE Morava razmotriti stavljanje u hladnu rezervu ili povlačenje. Kapacitet termoelektrana i termoelektrana-toplana sa sadašnjih oko 4.600 MW smanjiće se na 2.520 MW, koliko bi 2040. trebalo da bude u „operativnoj spremnosti“.
