Naš sagovornik je gospođa prof. dr Dragoslava Stojiljković, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu; šef Katedre za tehnologiju materijala; potpredsednik Društva termičara Srbije; profesor na nastavnm predmetima: Pogonski materijali, Pogonski materijali i sagorevanje, Sagorevanje, Goriva i industrijska voda, Pogonski materijali 2, Biogoriva u procesima sagorevanja.
Sa gospođom Stojiljković razgovorali smo o sektoru biogoriva u saobraćaju, biomasi i srodnim temama.
EP: Kada očekujete da počne primena biogoriva u sektoru saobraćaja u Srbiji?
DS: U skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice i Odlukom Ministarskog saveta Evropske zajednice, Republika Srbija je prihvatila obavezu da pripremi Direktivu o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora (Direktiva 2009/28/EZ). Obavezujući cilj za Republiku Srbiju iznosi 27% obnovljivih izvora energije (OIE) u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, pri čemu treba da se obezbedi obavezno učešće od 10% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u saobraćaju.
Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije je usvojen 2013. godine. Prema tom dokumentu, planirano je da korišćenje biogoriva u sektoru saobraćaja u Srbiji počne od 1. januara 2015. godine. U periodu do 2018. godine predviđeno je korišćenje biodizela, a kasnije bi se započelo i sa uvođenjem bioetanola ili bio-ETBE. Naravno, promene u ovim planovima su moguće jer je potrebno stvoriti uslove za uvođenje biogoriva, a moguće je i uvođenje nekih drugih vrsta biogoriva (hidrogenizovana biljna ulja, npr).
U svakom slučaju, obaveza od 10 % OIE u sektoru saobraćaja u 2020. godini mora biti ispunjena, bez obzira na vreme započinjanja i način uvođenja biogoriva u saobraćaj. Istovremeno, potrebno je voditi računa i o trajektoriji povećanja učešća OIE do 2020. godine, prema kojoj je potrebno ostvariti povećanje učešća OIE u svim sektorima (električna energija, grejanje i hlađenje i saobraćaj).
EP: Šta sve Srbija treba da uradi da bi u sektoru saobraćaja postigla 10% obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine?
DS: Uvođenje biogoriva mora u potpunosti da bude usklađeno sa zahtevima Direktive 2009/28/EZ. Proces uvođenja biogoriva mora da se započne sa donošenjem odgovarajuće regulative u cilju podrške proizvodnji i primeni biogoriva. Korišćenje biogoriva mora biti, pre svega, definisano Zakonom o energetici, kao i odgovarajućim podzakonskim propisima koji se odnose na:
– tehničke i druge zahteve za biogoriva,
– obavezu stavljanja određenog procenta biogoriva na tržiste,
– kriterijume održivosti biogoriva i
– podsticaje za biogoriva.
Pored toga, potrebno je uspostaviti čitav sistem za praćenje procesa korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja: od proizvodnje sirovina do konačnog proizvoda i krajnjeg korisnika. Taj sistem treba da obuhvati i praćenje vrste i kvaliteta zemljišta na kome se uzgajaju sirovine, proces proizvodnje biogoriva (tehnologija, korišćena goriva u procesu proizvodnje), transport sirovina i biogoriva, mesto i način namešavanja, praćenje kvaliteta biogoriva i namešanih goriva naftnog porekla sa biogorivima, verifikaciju kriterijuma održivost i izveštavanje. U ovom sistemu, potrebno je nabaviti i opremu za ispitivanja biogoriva, izvršiti akreditaciju metoda, uspostaviti sistem verifikacije kriterijuma održivosti.
Uspostavljanje sistema verifikacije kriterijuma održivosti podrazumeva identifikaciju proizvođača sirovine i zemljišta na kome je uzgajana sirovina, kao i praćenje svih učesnika u lancu svake isporuke sirovina, odnosno proizvedenog biogoriva. Mere podsticaja mogu se primenjivati samo na sirovine i biogoriva koja ispunjavaju kriterijume održivosi, pa je potrebno da sistem određivanja podsticaja bude realno i jasno postavljen. U svim navedenim aktivnostima, potrebno je da učestvuju ministarstva nadležna za poslove energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine i finansija, kao i institucije nadležne za poslove standardizacije, akreditacije, statistike i dr.
EP: Koliko se utroši goriva u Srbiji za potrebe saobraćaja i koliko je to CO2? Koje su posledice saobraćaja u kome se ne koriste biogoriva ili elektro automobili, a broj vozila neprestano raste, samim tim i potrošnja goriva?
DS: U Srbiji godišnja potrošnja motornog benzina iznosi oko 450.000t, a dizel goriva oko 1.500.000t, a emisija CO2 određena prema odgovarajućoj IPCC metodologiji iznosi oko 6,13 miliona tona.
S obzirom da broj vozila stalno raste, može se očekivati da emisija CO2 raste do 2020. godine ukoliko se ne uvede korišćenje biogoriva ili električne energije u sektoru saobraćaja. U Evropskoj uniji posebna pažnja u budućnosti će biti posvećena klimatskim promenama i efektima koji se postižu korišćenjem obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Ovim temama je ove godine posvećena Evropska nedelja održivog energetskog razvoja koja se održava od 23. do 27. juna 2014. u Briselu. U skladu sa tim, Društvo termičara Srbije zajedno sa Energoprojekt Entelom organizuje Dan energije Srbija 27. juna 2014. sa ciljem da prikaže stanje klimatskih promena i mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Republici Srbiji i regionu u periodu do 2020. godine.
EP: Možete li da napravite paralelu prednosti i mana sa vozila koja koriste biogoriva ili električnu energiju – elektro automobili?
DS: Korišćenje električne energije u saobraćaju, takođe, može doprineti ispunjenju cilja pod uslovom da se dokaže da električna energija potiče iz OIE. Za ispunjenje cilja Republike Srbije od 10 % OIE u saobraćaju, bilo bi važno uvesti i korišćenje električne energije u saobraćaju (pre svega gradskom) jer se ona obračunava sa faktorom 2,5 (potrošnja električne energije iz OIE u sektoru saobraćaja se u konačnom obračunu množi sa 2,5). Naravno, može se postaviti pitanje koliko je to realno u našim uslovima i u tom smislu treba sagledati sve prednosti i nedostatke biogoriva i vozila na električni pogon. Korišćenje ovih vozila podrazumeva, takođe, stvaranje odgovarajuće infrastrukture, odnosno mogućnosti za punjenje ovih vozila. Osnovna prednost vozila na električni pogon je nepostojanje emisije toksičnih komponenti, posebno ako se koristi električna energija iz OIE. Najveći problemi pri korišćenju su relativno dugačko vreme punjenja i relativno ograničen radijus kretanja. S druge strane, biogoriva umešana u goriva naftnog porekla mogu se koristiti na već postojećim motorima, a osnovni problem je proizvodnja dovoljnih količina sirovina koje ni na koji način ne smeju da ugroze lanac ishrane.
Sasvim je sigurno da će u budućnosti oba rešenja biti usavršavana i da će u njihovom korišćenju pored energetskih i ekoloških kriterijuma izuzetno važan biti i ekonomski kriterijum.
EP: Na jednom predavanju ste rekli da iskustva dobre prakse kažu da je najlakše prvo javni saobraćaj prevesti u biogorivo. Koja još svetska iskustva razvijenih zemalja u korišćenju biogoriva u saobraćaju mogu biti dobar i primenjiv primer za Srbiju?
DS: Postoje različita iskustva u uvođenju biogoriva. Generalno, svi sistemi se razmatraju kroz dva osnovna kriterijuma: pristup tržištu i mere (sistem) za uvođenje biogoriva. U zavisnosti od mogućnosti pristupa stranih prozvođača biogoriva, tržište može biti zatvoreno (Francuska, Italija,…), relativno otvoreno (Austrija, Nemačka,…) i veoma otvoreno (Velika Britanija, Holandija, Švedska,…).
Sistem uvođenja biogoriva započet je u najvećem broju zemalja kroz poreske mere, tj. ukidanje taksi (poreza). Ovaj sistem se uglavnom koristio do 2010. godine, kada se prešlo na uvođenje obaveze (sistem kvota), što se danas koristi u najvećem broju zemalja. Za ispunjenje kvota najčešće je potrebno uvesti i dodatne mere, a koje se odnose na uvođenje kvote za OIE u sektoru javnog saobraćaja. Dodatno, u nekim zemljama postoje i kazne za nestavljanje potrebne količine biogoriva na tržište. Izbor mera (sistema) za uvođenje biogoriva zavisi značajno i od otvorenosti tržišta jer neki od sistema pokazuju efikasnost samo na zatvorenim tržištima, odnosno sa ograničenim pristupom stranih proizvođača.
EP: Zamoliću Vas da našim čitaocima pojasnite razliku između biogoriva i biotečnosti i korelaciju sa biomasom?
DS: Terminologija je vrlo precizno definisana Direktivom 2009/28/EZ. Pod terminom biotečnosti podrazumevaju se tečna ili gasovita goriva za saobraćaj proizvedena iz biomase. Biotečnosti su tečna goriva koja se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije i energije za grejanje i hlađenje, proizvedena iz biomase, osim za saobraćaj. S obzirom na veoma precizne definicije biogoriva i biotečnosti, definisan je i pojam biomase. Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo indutrijskog i komunalnog otpada.
EP: Kako ocenjujete tehničke i iskorišćene potencijale biomase u Srbiji, kao i državnu strategiju za iskorišćenje tog velikog potencijala OIE?
DS: Do sada, biomasa se jedino koristi u sektoru grejanja i to najvećim delom šumska biomasa. U narednom periodu, trebalo bi vise pažnje posvetiti korišćenju biomase iz poljoprivrede. Naravno, potrebno je podsticati efikasne načine korišćenja biomase, kao što je kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije. Posebno bi bilo potrebno izmeniti način korišćenja biomase u domaćinstvima, gde se uglavnom koriste peći i kotlovi sa niskim stepenom efikasnosti. Neophodno je ove ložne uređaje zameniti uređajima savremene konstrukcije sa visokim stepenom efikasnosti i koji zadovoljavaju zahteve za emisiju toksičnih komponenti. Predviđeno je da standardi, pored emisije ugljen monoksida i azotnih oksida, ograniče i emisiju čestica. U našoj zemlji bilo bi potrebno formirati akreditovanu laboratoriju za ispitivanje ložnih uređaja koji bi se koristili u domaćinstvima, kao i odgovarajuće mere podrške za zamenu ložnih uređaja. Poseban razvojni program moraće da se pripremi za biogoriva.
EP: Kako napreduje tehnologija i motori u korist primene biogoriva u saobraćaju? Šta se od toga primenjuje u Srbiji?
DS: S obzirom na vozni park u Srbiji, treba očekivati uvođenje biogoriva u skladu sa standardima za goriva naftnog porekla, a to je uvođenje biodizela (u prvoj fazi) i bioetanola, odnosno bio-ETBE (u drugoj fazi) kao komponenti namešanih u dizel gorivo, odnosno motorni benzin. Namešavanje će biti u granicama koje su dozvoljene bez posebnog obeležavanja na pumpi. Ovakva goriva mogu se koristiti bez problema u postojećim motorima i odgovaraju postojećem voznom parku u Srbiji.
EP: Da li se nova goriva više prilagođavaju motorima ili se motori više prilagođavaju gorivima?
DS: Generalno, gorivo i motor predstavljaju jedan sistem i neophodno je međusobno usklađivanje. Konstruktori motora sa unutrašnjim sagorevanjem (Ford i Diesel) su predvideli korišćenje alkohola i biljnih ulja kao goriva u motorima još početkom prošlog veka. Razvoj je do sada bio usmeren na prilagođavanje goriva motorima, ali već sada postoje i motori koji su prilagođeni gorivima sa većimm sadržajem etanola (fleksibilna vozila u pogledu goriva – deklarisana za E85), odnosno sa većim sadržajem biodizela. Sasvim je sigurno da će razvoj motora biti sve vise usmeren korišćenju biogoriva u većim koncentracijama.
EP: Šta su i zbog čega su važna integrisana biorafinerijska postrojenja?
DS: Integrisana biorafinerijska postrojenja mogu se uporediti i sa rafinerijskim postrojenjima za preradu nafte. U integrisanim biorafinerijskim postrojenjima pored biogoriva dobijaju se i biomaterijali, hemikalije i drugi proizvod (toplotna i električna energija, npr.). Na taj način dobija se značajno ekonomičniji process proizvodnje.
EP: Kako osigurati sigurnost u snabdevanju energijom, a da proizvedena energija istovremeno bude i ekološka i konkurentna?
DS: U tom smislu, najbolje je pratiti iskustva drugih zemalja i preneti koliko je moguće iskustva dobre prakse.
EP: U kojoj fazi je S2Biom – projekat o biomasi 16 zemalja među kojima učestvuje i Srbija sa Mašinskim fakultetom? Koji su očekivani rezultati?
DS: U okviru FP7 programa, prošle godine je započela realizacija trogodišnjeg projekta pod nazivom S2Biom: Delivery of sustainable supply of non-food biomass to support a resource-efficient Bioeconomy in Europe. U realizaciji projekta učestvuje 31 partner iz 16 zemalja. Osnovni cilj projekta je da se kroz detaljnu analizu potencijala, regulative, lanca snabdevanja (sakupljanje, skladištenje i transport) i raspoloživih tehnologija za korišćenje biomase u različitim sektorima (električna energija, grejanje i hlađenje i saobraćaj) omogući stvaranje evropske strategije za efikasno, ekonomično i održivo korišćenje biomase u energetske svrhe. Na taj način dobiće se jedan detaljan, interaktivan model koji će omogućiti donosiocima odluke (na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou) realno sagledavanje mogućnosti korišćenja biomase u energetske svrhe (kako po kriterijumu raspoloživosti, tako i po kriterijumima raspoloživih tehnologija i po ekonomskim kriterijumima) sa ciljem da se ispune i svi zahtevi koji se odnose na kriterijume održivosti. Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, odnosno Laboratorija za goriva i sagorevanje, učestvuje u realizaciji ovog projekta.
EP: Kako ocenjujete interesovanje studenata za oblasti biomase i biogoriva i šire OIE i EE?
DS: Poslednjih godina, interesovanje studenata za oblast obnovljivih izvora energije i efikasno korišćenje energije se povećava, što se može pratiti i kroz broj studenata koji se opredeljuju za izborne predmete: Biogoriva u procesima sagorevanja, Obnovljivi izvori energije, Racionalna potrošnja energije u industriji i dr. Naravno, process nastave treba stalno usavršavati, uvođenjem novih predmeta i sadržaja. U tom smislu, milsim da bi bilo značajno formiranje modula za obnovljive izvore energije i efikasno korišćenje energije. Kvalitetno održavanje nastave iz ovih predmeta nije moguće bez odgovarajućih laboratorija i ulaganja u opremu. Na taj način moguće je studentima pored kvalitetne teorijske nastave pružiti i odgovarajuću praktičnu nastavu, što je u skladu i sa reformom nastave prema bolonjskom procesu. U skladu sa tim, bilo bi jako dobro naći odgovarajući EU izvor finansiranja za formiranje multidisciplinarnih doktorskih studija na univerzitetu u kome bi učestvovali i ostali tehnički fakulteti, a nosilac bi bio Mašinski fakultet.
Biljana Radović
foto: Medija centar
