O načinima pružanja podrške industriji u naporima da smanji emisije i dekarbonizaciju, kao i o mogućnostima za veću održivost u okviru radnih procesa, razgovarali smo sa Miroslavom Ristićem, iz kompanije Siemens Srbija Smart Infrastructure.
„Industrijska preduzeća, kao i ostatak privrede iza sebe imaju godine koje je obeležila pandemija kovida 19. Neke kompanije su u boljoj poziciji od drugih zbog lokacije na kojoj posluju ili sektora u kojem se nalaze. Bez obzira na to kako su prebrodili prethodni period sada postoji prilika da se postpandemijski oporavak oblikuje na „zeleniji“ način, posebno zato što je ova godina neizvesnosti razotkrila dodatni problem koji nas sve pogađa – klimatske promene“, rekao je Ristić.
Neophodne su značajne i međusobno usklađene mere kako bi se postiglo smanjenje emisije gasova staklene bašte. To se odnosi i na industrijski sektor, posebno na procesnu i proizvodnu industriju, koja troši dosta energije.
Miroslav Ristić je istakao da su adekvatni procesi od presudnog značaja u ovom sektoru, jer industrija predstavlja trećinu od ukupne potrošnje energije. I ne samo to. Dok su sektori kao što su proizvodnja električne energije, poljoprivreda i domaćinstva počeli da smanjuju sopstvene emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, u oblasti industrije do sada nije bilo značajnijeg pomaka u odnosu na to koliko bi stvarno moglo da se uradi.
U FOKUSU:
- ODRŽIVO POSLOVANJE, ZAŠTITA KLIME I SMANJENJE EMISIJE CO2 NA VRHU SU AGENDE KOMPANIJE OMV
- UGROŽENOST ZELENIH PROSTORA U GRADSKIM PODRUČJIMA
- KO OD NAS MOŽE DA SPREČI EKO-KATASTROFU?
„Identifikovali smo tri poluge koje će pokretati smanjenje emisija i dekarbonizaciju u industriji. Prvo je uvođenje veće fleksibilnosti u korišćenju energije, na primer korišćenjem rešenja za skladištenje i virtuelnih elektrana. Drugo, moramo da digitalizujemo operativne procese, što će nam omogućiti da zaista efikasno koristimo energiju. To može da se postigne korišćenjem uređaja IoT, senzora i softvera. Treće, potrebna nam je inteligentna elektrifikacija u svim pogonskim procesima“, kaže Ristić.
Od pomenute tri poluge, treća ima najveći potencijal za dekarbonizaciju i može u velikoj meri profitirati od prve dve poluge. Kod elektrifikacije treba uzeti u obzir dva aspekta: snabdevanje industrijske lokacije energijom, na primermoguće korišćenje obnovljive energije iz vetroelektrana, solarnih elektrana i hidroelektrana bez emisije CO2, kao i upravljanje energijom na samoj lokaciji, na primer u obliku softverskog upravljanja potražnjom.
Procesi bez emisija
Miroslav Ristić kaže da elektrifikacija ima tako veliki potencijalni uticaj na dekarbonizaciju, jer omogućava da čista električna energija iz obnovljivih izvora pokreće procese zakoje su se ranije koristile tehnologije visoke emisije kao što su dizel generatori. Proces koji je do ovog trenutka dovodio do visoke emisije štetnih gasova, može se sasvim odvijati bez emisija, ako se za pogon koristi obnovljiva energija.
Brojne su mogućnosti za upravljanje energijom na lokaciji, jer elektrifikacija otvara vrata digitalizaciji i inteligentnijoj elektrifikaciji. Na ovaj način se otvaraju brojne mogućnosti, ne samo za energetsku efikasnost, već i radnu otpornost i optimizaciju postrojenja.
Učiniti elektrifikaciju „pametnom“ znači uvođenje senzora i platformi za IoT koje mogu prikupljati ogromne količine podataka. Podaci se akumuliraju i analiziraju pomoću algoritama i softvera kako bi se pomoglo operaterima postrojenja da identifikuju mogućnosti povećanja efikasnosti u energetskom sistemu postrojenja i uopšte u samom radu.
Naš sagovornik ističe da ovo između ostalog dovodi do optimizovane proizvodnje i niske potrošnje energije. Istovremeno, moguće je rano prepoznati situacije koje mogu negativno uticati na efikasnost sistema, kao što je zastoj u radu mašina.
Digitalizacija omogućava stvaranje digitalnog blizanca energetskog sistema fabrike.
U kombinaciji sa industrijskom automatizacijom, dizajneri mogu tako da testiraju brojne operativne scenarije. Svrha testiranja je optimalna koordinacija sistema i usluga. Ovo doprinosi nižim stopama grešaka i nižim troškovima projektovanja, izgradnje i održavanja.
Primeri iz prakse pokazuju koje se prilike pružaju industrijskim preduzećima.
„Naša rešenja našla su primenu kod velikog broja industrijskih preduzeća. Svakodnevno se povećava broj zadovoljnih korisnika i otvaraju se nove mogućnosti za saradnju.
Kao jedan od primera izdvojio bih saradnju sa industrijskim kompleksom MIND Kragujevac, gde su naša napredna rešenja i sofisticirana oprema ugrađeni u svim distributivnim trafostanicama čime je omogućeno pouzdano snabdevanje električnom energijom kao i praćenje i analiza svih parametara sistema“, kaže Ristić.
Izvor: Siemens
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.
