Naučnici su dokazali kako čak i male doze neonikotinoida štetno utiču na razvoj crnih baštenskih mrava (Lasius niger) i naglašavaju da je potrebno učiniti nešto kada je u pitanju korišćenje i upravljanje hemijskim sredstvima za zaštitu bilja, piše „Science Daily“.
„Mravi su jedna od najvažnijih životinjskih grupa na našoj planeti. Međutim, na njih utiče i nedavno zapažen globalni pad broja i raznolikosti insekata„, kaže Daniel Šlepi, glavni autor studije s Instituta za zdravlje pčela na Univerzitetu u Bernu. Naime, dokazi ukazuju da su pesticidi jedan od faktora odgovornih za uočeni pad.
„Jedan od problema ovih materija je njihova postojanost i mogućnost onečišćenja tla i voda, čak i na područjima u kojima se ne primenjuju“, kaže koautor studije, Getan Glauser sa Univerziteta u Nojhetlu.
Zabrinjavajući dugoročni učinci neonikotinoida
Međutim, do sada nisu postojali podaci koji bi pokazali kako izlaganje niskim koncentracijama koje ne izazivaju direktnu smrtnost, dugoročno utiču na mrave. Podaci prikupljeni na Univerzitetu u Bernu u saradnji s Agroskopeom i Univerzitetom u Nojhetlu jasno pokazuju ranije zanemarene dugoročne efekte koji ne mogu da se primete u prvoj godini razvoja kolonije.
Prema autorima, ova studija naglašava važnost razvoja održivih poljoprivrednih praksi koje uključuju smanjenu upotrebu agrohemikalija kako bi se sprečile nepopravljive štete u ekosistemima.
Tako na primer, tiametoksam ima jasan negativan uticaj na zdravlje mrava. To je insekticid iz grupe neonikotinoida koji se koristi u borbi protiv štetočina. Nažalost, sve je više dokaza koji pokazuju da tiametoksam i slične agrohemikalije imaju negativne posledice za druge korisne insekte, uključujući mrave i pčele.
„Svojom studijom pokazujemo da na mrave, koji imaju vrlo važnu ulogu u ekosistemu poput biološkog suzbijanja štetočina, negativno utiču neonikotinoidi“, kaže Šlepi.
Kako je sprovedeno istraživanje?
U ovom radu, kolonije crnih baštenskih mrava bile su hronično izložene realnim koncentracijama tiametoksama poput uslova u polju tokom 64 nedelje. Kolonije su uzgajane u laboratoriji, a potomci su kraljica sa polja. Pre prvog prezimljavanja kolonija nije bio vidljiv efekat izloženosti neonikotinoidima na njihovu snagu.
Međutim, sve do drugog prezimljavanja postalo je očigledno da su kolonije izložene tiametoksamu značajno manje od kontrolnih. Budući da je broj radnika vrlo važan faktor za uspeh kolonije mrava, primećeni efekti najverovatnije mogu da ugroze njihovo preživljavanje. Uzimajući u obzir važnu ulogu mrava u prirodnim ekosistemima, rezultati pokazuju da neonikotinoidi zaista predstavljaju pretnju funkcionisanju prirodnim staništima.
Poziv za održiva rešenja
„Akumulirajući dugoročni uticaj neonikotinoida na mrave je alarmantan“, kaže profesor Peter Nojman s Instituta za zdravlje pčela na Univerzitetu u Bernu. „Ovo je ogledna studija koja pokazuje kako negativni efekti zagađenja okoline postaju vidljivi tek nakon dugog praćenja, ali sa potencijalno dalekosežnim posledicama“, zaključio je Nojman. Prema tome autori naglašavaju važnost uključivanja mrava kao organizama za praćenje u buduće šeme procene rizika za održivu poljoprivredu.
Autorka: Martina Popić
Izvor: Agroklub.rs
