Klimatske promene utiču na sve ljude na planeti, ali su najosetljiviji oni koji snose najmanju odgovornost za njihovo izazivanje. Ove ranjive i marginalizovane grupe, uključujući ekonomski i socijalno najugroženije, često nemaju dovoljno resursa i kapaciteta da se nose sa posledicama klimatskih promena. Dvostruka nepravda – gde su najugroženiji ujedno i najmanje odgovorni i najmanje osposobljeni za prilagođavanje – može postati trostruka nepravda ako troškovi energetske tranzicije dodatno opterete grupe sa niskim prihodima i ranjive zajednice. Stoga se mora osigurati da prelazak na obnovljive izvore energije ne produbi postojeće nejednakosti, već da bude prilika za stvaranje fer i inkluzivnog društva u kojem svi imaju koristi od održivog razvoja.
Fokus na pravdu i jednakost je upravo ono što razlikuje pravednu tranziciju od energetske tranzicije. Dok je energetska tranzicija primarno usmerena na tehničke i ekonomske aspekte prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, pravedna tranzicija dodaje dimenziju socijalne pravde, naglašavajući potrebu za inkluzivnim i pravičnim procesom. Prepoznajući činjenicu da su različite zajednice nejednako pogođene klimatskim promenama i promenama u energetskom sektoru, cilj pravedne tranzicije nije samo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, već i osiguranje da niko ne bude zapostavljen tokom ovog procesa. Ovo se odnosi na radnike zaposlene u industriji fosilnih goriva, ali i cele regione i zajednice koje od ove industrije zavise, a naročito ranjive i marginalizovane grupe poput siromašnih i energetski siromašnih, starih, žena i etničkih manjina.
Pravda se u procesu energetske tranzicije najpre osigurava kroz pravičnu raspodelu koristi i troškova (distributivna pravda). Koristi prelaska na zelenu energiju, kao što su nova radna mesta, poboljšanje kvaliteta života, ali i ekološke koristi poput čistog vazduha, vode, zdrave zemlje i zelenih površina, moraju biti dostupne svima, dok troškovi tranzicije ne bi smeli nesrazmerno opterećivati ranjive i marginalizovane grupe. Postepeni prelazak na obnovljive izvore energije trebalo bi da prati i ispravljanje nepravde i štete koje su izazvane ekonomskim i socijalnim transformacijama (restorativna pravda). Ovim je obuhvaćen niz politika i aktivnosti koje imaju za cilj podršku radnicima iz industrije koja nestaje – rudarima i zaposlenima u termoelektranama, kao i podršku regionima i lokalnim zajednicama koje su najviše zavisne od eksploatacije fosilnih goriva. Podrška radnicima može uključivati finansijsku kompenzaciju zbog gubitka radnih mesta, prekvalifikaciju i obuke za nove veštine, obrazovne programe i socijalnu zaštitu tokom perioda tranzicije, dok je pogođenim zajednicama potrebno obezbediti ekonomsku revitalizaciju kroz investicije u infrastrukturu, razvoj novih industrija i podršku lokalnom preduzetništvu. Pritom, neophodno je da se prepoznaju i uvaže kulturne, istorijske, socijalne i ekonomske specifičnosti različitih zajednica i grupa, i osigura da njihov identitet, iskustvo, prava i potrebe budu uzeti u obzir (pravda priznanja). Konačno, energetska tranzicija postaje pravedna tek kada je proces transparentan, participativan i inkluzivan (proceduralna pravda), što je osnovni preduslov za postizanje svih drugih vidova pravde. Proces donošenja odluka treba da bude otvoren i jasan, uz omogućavanje javnosti da prati i procenjuje ostvarene rezultate. Svim relevantnim akterima, uključujući ranjive i marginalizovane grupe, mora biti obezbeđen jednak pristup informacijama, kao i prilika da aktivno učestvuju u donošenju odluka koje ih direktno pogađaju.
U FOKUSU:
- Inovacije mladih – Ekološka peć na solarno grejanje
- Zeleni izazovi Srbije
- Solarna energija i održivo poslovanje
Građanska participacija
Uključivanje građana u proces pravedne energetske tranzicije pruža brojne prednosti za kreatore javnih politika i donosioce odluka. Najpre, građanska participacija povećava kvalitet usvojenih politika i mera. Korišćenje lokalnog znanja i perspektiva doprinosi donošenju odluka koje su bolje prilagođene stvarnim okolnostima i potrebama, čime se povećava njihova efikasnost i održivost. Građanska participacija takođe povećava i legitimitet donesenih odluka. Kada je tranzicija rezultat zajedničkog rada i konsenzusa, građani osećaju vlasništvo nad procesom, što doprinosi većoj podršci i prihvatanju novih politika i mera. Zatim, transparentnim procesima u kojima se građani kontinuirano informišu i konsultuju gradi se poverenje između zajednice i donosioca odluka, čime se smanjuje rizik od konflikta i otpora promenama. Ovo je posebno značajno u kontekstu Srbije, gde istraživanja pokazuju da građani gaje duboko nepoverenje u institucije, smatrajući ih, između ostalog, nedovoljno zainteresovanim za stvarne potrebe običnog čoveka. Na kraju, imajući u vidu da je inkluzivnost jedan od osnovnih principa pravedne tranzicije, uključivanje različitih glasova i perspektiva, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa, osigurava da tranzicija zaista bude pravedna i da niko ne bude zapostavljen.
Građanska participacija je od velike važnosti i za lokalne zajednice i grupe koje su najviše pogođene procesom energetske tranzicije.
Dr Maja Pupovac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA TRANZICIJA
