Gde su nestali sokolovi?

Nebo iznad Srbije odvajkada je krasilo mnoštvo ptica grabljivica, a jedna od njih – orao krstaš, zauzela je počasno mesto na grbu naše zemlje. Sokolovi su kroz istoriju uživali jednako poštovanje našeg naroda jer su, kao verni pratioci plemstva u lovu, postali deo nacionalnog znamenja. Poznato je da je car Dušan često lovio sa sivim sokolovima, a Srbija je u srednjem veku bila jedna od značajnijih zemalja u Evropi što se sokolarstva tiče. Nažalost, ove grabljivice su danas izgubile na popularnosti, a sve češće do nas dolaze poražavajuće vesti o otrovanim pticama, uništenim gnezdima i krivolovu. Istrebljivanje ptica grabljivica na pojedinim lokacijama kao posledicu ima dramatično narušavanje ekosistema jer one love glodare, gmizavce i druge ptice i time drže njihovu populaciju pod kontrolom.

Zbog toga brojna udruženja za zaštitu životinja koriste sve raspoložive resurse kako ptice grabljivice ne bi bile izbrisane iz biodiverziteta Srbije. Na sreću, ima i ljudi koji su zbog ljubavi prema pernatim grabljivicama odabrali neobično zanimanje i spremni su da daju svoj doprinos zaštiti ovih vrsta. Perica Miletić iz Kraljeva jedan je od malobrojnih sokolara u Srbiji, a njegova sklonost ka sokolarstvu javila se još u srednjoj školi. Danas se, kako kaže, ovim poslom bavi tek poneko, a oni koji u svom posedu imaju ptice grabljivice uglavnom se o njima brinu iz zabave i hobija. Neretko se dešava da se sokolovi kupuju na crnom tržištu, a krijumčari ih najčešće ilegalno hvataju u prirodi, iako mnoge uhvaćene ptice spadaju u ugrožene vrste. Puno truda potrebno je da bi se sokolarstvo podiglo na viši nivo i ispoštovali svi kriterijumi za dobrobit životinja. Iako svaka ptica uživa u kraljevskom tretmanu u Miletićevoj odgajivačnici, naš sagovornik ne krije da ima omiljenu pticu.

U FOKUSU:

• Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera
• Stara štampa u novom ruhu
• Zagreb na putu klimatske neutralnosti

„Moja omiljena grabljivica je severni soko. To je najveći i najlepši soko na svetu. Živi u predelima polarnog kruga – Rusije, Aljaske, severnih delova Skandinavije i Kanade. Odlično podnosi jako niske temperature i jedina je grabljivica koja ostaje na severu tokom čitave godine. Postoje četiri morfoze ovog sokola – crna, siva, srebrna i bela, od kojih je najlepša upravo bela , i beli sokolovi se najviše cene u svetu“, objašnjava Miletić.

On kaže da su za sokolove uzgajane u Srbiji najviše zainteresovani kupci iz razvijenih arapskih zemalja gde se, za razliku od naše zemlje, organizuju brojna takmičenja u brzini letenja i lepoti. Ipak, pravi sokolari, osim što uzgajaju ptice, često doprinose zbrinjavanju i nezi mnogih ugroženih i povređenih životinja. Miletić, kao veliki ljubitelj ptica, svake zime pravi kućice za manje ptice i prehranjuje ih, a nekoliko puta ukazala mu se prilika da neke i spase.

Kako do bolje zaštite sokolova u Srbiji

U našoj zemlji su mnoge pernate grabljivice na listi ugroženih vrsta, a pri samom vrhu nalaze se stepski i sivi soko. Sivi soko živi u planinskim krajevima naše zemlje kao što su Tara, Kopaonik, Stara i Suva planina. Gnezdi se na visokim liticama u kanjonima i klisurama, a hrani se isključivo pticama. Iako, prema zvaničnim podacima, glavne pretnje po sive sokolove predstavljaju uništavanje staništa, krivolov, trovanje pesticidima i smanjenje broja plenskih vrsta, Miletić napominje da golubari često uništavaju gnezda i koriste razne otrove kako bi suzbili populaciju sokolova.

„Uprkos tome što su takve aktivnosti zabranjene i zakonom regulisane, nijedan golubar nikada nije odgovarao pred sudom, niti bio kažnjen“, kaže naš sagovornik.

Kada je reč o upotrebi pesticida na poljoprivrednim parcelama, on dodaje da je potrebna velika edukacija ljudi u cilju sprečavanja trovanja grabljivica koje se hrane glodarima.

„Od kraja drugog svetskog rata, bilo je popularno korišćenje DDT pesticida, i od tada se broj sokolova naglo smanjivao. Naučnici su došli do zaključka da se taj pesticid zadržavao u telima glodara i ptica koje su sokolovi lovili. To je dovelo do toga da sivi soko u Severnoj Americi skoro nestane, i tada je, osim zabrane korišćenja tog pesticida, pokrenut program koji je obuhvatio i međunarodnu saradnju naučnika i sokolara koji su već znali tajnu veštačke oplodnje i tako obnovili populaciju sivog sokola. Danas, sivi soko više nije ugrožena vrsta u većini zemalja u svetu“, kaže naš sagovornik.

Priredila: Milena Maglovski