U Evropskoj uniji na godišnjem nivou sve privredne aktivnosti generišu ukupuno 2,5 milijardi tona otpada, što je oko pet tona po glavi stanovnika, dok svaki građanin u proseku proizvede skoro pola tone komunalnog otpada. Evropska komisija je u planu za cirkularnu ekonomiju postavila jasan cilj, a to je da ograniči udeo komunalnog otpada koji završava na deponijama na 10 odsto do 2035. godine.
Kako se dalje navodi u saopštenju ove komisije, u Evropskoj uniji zakoni i politike o otpadu podstakli su poboljšanja u upravljanju otpadom, značajno se podstiču inovacije u oblasti odvojenog prikupljanja i reciklaže otpada, te je u znatnoj meri ograničeno odlaganje otpada i podstiču se promene kada je reč o ponašanju potrošača.
Okvirna direktiva o otpadu i Direktiva o deponijama sadrže skup pravila za sprečavanje i smanjenje negativnog uticaja stvaranja otpada i upravljanja otpadom.
Komisija stalno radi na modernizaciji ovih pravila kako bi ih prilagodila cirkularnoj ekonomiji i digitalnom dobu. Zbog toga će Komisija u narednim danima predložiti reformu pravila EU o otpremanju otpada u inostranstvo kako bi se osiguralo da EU svoje izazove vezane za otpad ne prenosi na treće zemlje, ističe se u saopštenju.
Značajno je spomenuti i to da se stalno pruža podrška državama članicama za pravilno sprovođenje postojećih pravila, te i da, ukoliko je potrebno, koriste svoja ovlašćenja tamo gde je to potrebno. Ovo je veoma važno za očuvanje zdravlja građana EU i čiste životne sredine.
Pročitajte još:
U skladu sa navedenim Evropska komisija je preduzela pravne mere protiv Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Slovačke zbog nepoštovanja zakonodavstva EU o otpadu – Okvirne direktive o otpadu i Direktive o deponijama.
Navedene države moraju da preduzmu sve mere kako bi se otpad pravilno tretirao pre nego što se odloži. Kada je reč o Rumuniji biće upućen dodatni predmet Sudu pravde Evropske unije zbog neusaglašenosti sa Direktivom o deponijama.
Evropska komisija se na ovaj korak odlučila kako bi podstakla tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji, ali i pomogla u zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih efekata koji nastaju usled zagađenja otpadom, a sve to u cilju ispunjenja cilja o nultom zagađenju. Nepravilan tretman otpada može imati razorne posledice po zdravlje ljudi, vodu, zemljište i vazduh. Opasne materije prisutne u otpadu mogu kontaminirati vodu za piće i zemljište.
Komisija je poslala zvanično upozorenje Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj u kom ih poziva da pravilno sprovode Direktivu o deponijama i Okvirnu direktivu o otpadu.
Kako se dalje navodi u Bugarskoj su otkriveni nedostaci na svim postojećim lokacijama, na čak 52 deponije tretman otpada ne uključuje odgovarajuću selekciju tokova otpada. Dok su u Hrvatskoj uočeni nedostaci na svim posećenim lokacijama, a pokazalo se i da se komunalni otpad odlaže bez ikakvog tretmana.
U Grčkoj nema dovoljno objekata za tretman i otpad treba bolje selektovati. Dok su u Rumuniji i Slovačkoj uočeni nedostaci na svim posećenim lokacijama, kao i da se otpad odlaže bez ikakvog tretmana.
Evropska komisija uvela je ekološka pravila kako bi se izbegli štetni uticaji na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Loša implementacija ekološkog zakonodavstva i politika dovodi do ekoloških, ekonomskih i društvenih troškova za društvo i stvara nejednake uslove za privredne subjekte.
Milica Radičević
