Savet je postigao saglasnost o predlogu zakona o obnovi prirode, koji ima za cilj da se uspostave mere oporavka i to za najmanje 20 odsto kopnenih i 20 odsto morskih područja Evropske unije do 2030, kao i sve ekosisteme kojima je potrebna obnova do 2050. godine.
Ovim predlogom postavljaju se konkretni pravno obavezujući ciljevi i obaveze za obnovu prirode, navodi se na sajtu Saveta.
Države članice usaglasile su se da kada je reč o nekim staništima, ne postoje podaci o njihovom stanju, zbog čega je teško ustanoviti mere za njihovo poboljšanje. Zbog toga, države članice imaće rok do 2030. godine da utvrde stanje za 90 odsto kopnenih staništa i 50 odsto za morska. Stanje svih staništa trebalo bi da bude poznato do 2040, osim za meke sedimente gde je rok produžen do 2050. godine.
Pročitajte još:
- MLADI SPREMNI ZA PROMENE U KORIST LJUDI I PRIRODE
- KO USPEŠNIJE ČUVA PRIRODU OD NJE SAME I GDE SMO TU MI?
- ZAGAĐENE REKE SU MEĐUDRŽAVNI PROBLEM, ALI I PITANJE SAVESTI POJEDINCA
Kada je reč o obavezama, one su ustanovljene prema specifičnostima ekosistema, a pored toga Savet je uneo i različite fleksibilnosti, zbog ponovnih specifičnosti svake države članice.
Neke od obaveza su da se za urbane ekosisteme postigne trend povećanja urbanih zelenih površina dok se ne dostigne zadovoljavajući nivo. Još jedna obaveza jeste da se obnovi 30 odsto isušenih tresetišta u poljoprivrednoj upotrebi do 2030. i 50 odsto do 2050. godine.
Katarina Vuinac
