U Evropskoj uniji između 2021. i 2022. godine došlo je do značajnog povećanja uvoza energije, dok se u prvom kvartalu 2023. godine beleži smanjenje. U poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine, došlo je do pada od tri odsto kada je reč o količini.
Nakon dešavanja između Rusije i Ukrajine, EU je pokrenula nekoliko paketa sankcija koji su uticali na trgovinu naftom i prirodnim gasom, na način da je došlo do promene dobavljača energenata.
Govoreći o nafti, zabrana EU na morski uvoz ruske sirove nafte stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara 2023.
Pročitajte još:
- DVOSTRUKI PRISTUP NORVEŠKE ENERGETIKE
- NORVEŠKA NASTAVLJA SA RAZVOJEM NAFTNIH I GASNIH PROJEKATA
- KORAK BLIŽE GRADNJI GASOVODA DO SEVERNE MAKEDONIJE – RADI SE PROSTORNI PLAN ZA DEONICU OD LESKOVCA DO JUŽNE GRANICE
Rezultat pomenutih mera vidljiv je bio u prvom kvartalu 2023. godine. On se ogleda u podatku da je Rusija kao nekadašnji najveći dobavljač naftnih ulja sa udelom od 26,0 odsto u prvom kvartalu 2022. godine, u prvom kvartalu naredne učestvovala sa svega 3,2 odsto.
Sa druge strane, u tom periodu, Norveška, Saudijska Arabija i Sjedinjene Države zabeležile su najveći rast udela, za oko tri odsto u proseku.
I kada je reč o prirodnom gasu u gasovnitom stanju, slična je situacija. U prvom kvartalu 2022. godine, Rusija je bila najveći snabdevač Evropske unije sa udelom od 38,8 odsto, a iza nje je išla Norveška sa 38,1 odsto. Ipka, u prvom kvartalu 2023. godine, udeo uvoza iz Rusije smanjen je za 21,4 procentnih poena.
Na kraju, govoreći o tečnom prirodnom gasu, Rusija je sa 18,1 odsto udela bila drugi najveći snabdevač Evropske unije u prvom kvartalu 2022, a na prvom mestu su Sjedinjene Države sa 48,6 odsto. Naredne godine tokom istog perioda, udeo Rusije je opao za 4,9 procentnih poena.
Energetski portal
