ESG festival – inkluzija i rodna ravnopravnost

Jednakost, inkluzija i rodna ravnopravnost i dalje su teme koje traže otvoren razgovor. O tome koliko su žene u Srbiji diskriminisane, posebno kada je reč o tržištu rada, diskutovano je na panelu o rodnoj ravnopravnosti u okviru ESG festivala, koji su organizovali kompanija Hemofarm i Univerzitet u Beogradu. Ovaj događaj okupio je pet istaknutih žena, koje se svojim radom i posvećenošću nalaze na uspešnim poslovnim pozicijama. Njihova iskustva i uvidi u stanje društva pružili su dragocene informacije i inspiraciju ostalim učesnicima panela.

Učesnice panela govorile su o značaju pronalaženja balansa, naglašavajući da je to vrlo širok pojam, različit za svakoga. Marjana Davidović, generalna direktorka za južni deo Adriatik regije kompanije Nestle, istakla je da žene treba da prihvate svoju ulogu u društvu i očekivanja koja dolaze od porodice, dece i partnera, jer ne možemo promeniti celokupnu sredinu oko nas. Ipak, dodala je da je važno da svaka žena pronađe svoj lični balans i prihvati, da bude u redu sa tim, da stvari nisu i ne moraju da budu uvek savršene.

Foto: EP

Sandra Savić, senior direktorka za korporativne poslove i komunikacije kompanije Hemofarm, otvorila je diskusiju o prisutnosti žena u nauci, rečenicom koju je izneo Antonio Gutereš povodom osmog marta – ukoliko nastavimo ovakvim trendovima, biće potrebno 300 godina da dođemo do rodne ravnopravnosti. Tom prilikom, Gutereš je pričao o inovativnom i tehnološkom delu sveta gde su muškarci ponovo preuzeli dominaciju. Marija Pavlović, predstavnica Bio4Campus iz Ministarstva nauke, tehnologija i inovacija, nadovezujući se na otvorenu temu, iznela je statističke podatke koje ima Ministarstvo i eNauka, a koji kažu da je oko 55 odsto žena u nauci.

„Ako pogledamo STEM oblasti, što obuhvata nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, i ako pogledamo institute u okviru Univerziteta u Beogradu koji su u tim oblastima, a ima ih oko 11, na osam instituta su rukovodioci žene“, rekla je Pavlović.

Kako je dodala, važno je da se prepoznaju sve koristi koje imaju rodnoravnopravni, izbalansirani timovi, u odnosu na timove koji to nisu.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, potvrdila je da je pomak prisutan, iznoseći podatak da kada se radi o STEM naukama, raste interesovanje žena, te je udeo sa 21 odsto iz 2011. godine, za deset godina porastao na 32 odsto.

Kako je naglasila, važno je što devojčice i mlade devojke danas imaju nekoga na koga mogu da se ugledaju, zato što postoji prisutnost žena u nauci i na istaknutim pozicijama.

Iako je određeni napredak ostvaren, žene i dalje ostaju najviše diskriminisane, i to upravo na tržištu rada. Ukoliko se preciznije sagleda, reč je o ženama u životnoj dobi preko 45 godina.

Foto: EP

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, koje je iznela poverenica za zaštitu ravnopravnosti, iako je značajno pala stopa nezaposlenosti, starosna grupa 45 plus godina, a posebno žene, ostala je nepromenjena. Kao razlog za ovakvu situaciju navela je nedovoljnu podršku ženama. Kako je objasnila, žene su u toj životnoj dobi stekle razne veštine kroz brigu o porodici, deci, ali i njenim starijim članovima, međutim, one nemaju veštine koje se danas traže na tržištu rada. Prema njenim rečima, Nacionalna služba za zapošljavanje treba da radi na programima pripreme za izlazak na tržište rada.

„To što ona ne poznaje biznis kulturu koja se zahteva, ne znači da ona to ne može da savlada. Treba da prevaziđe unutrašnju barijeru“, zaključila je Janković.

Marija Mitrović iz Trag fondacije rekla je da žene nakon 50. godine, osim ako nisu veoma dobro pozicionirane i izgradile karijeru do tih godina, faktički postaju nezapošljive iako su i dalje u radnoj snazi.

Učesnice panela osvrnule su se i na kategoriju mladih žena, kao i onih iz ruralnih sredina. Govoreći o ženama iz ovakvih sredina, Mitrović je istakla da su one obeshrabrene za dalje obrazovanje i da ostaju na nivou srednje škole, što dovodi do poslova koji su manje kvalifikovani i time manje plaćeni.

Kada je reč o mladim ženama, učesnice su se usaglasile da značajan problem ostaje majčinstvo. U tom smislu, diskriminacija se uviđa u proceni poslodavaca da li su žene u godinama za rađanje ili ne, što utiče na odluku o njihovom zapošljavanju. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti podsetila je i na slučajeve kada žene dobijaju otkaz ili se nakon povratka sa porodiljskog premeštaju na niža radna mesta. Generalna direktorka kompanije Nestle rekla je da mnogi poslodavci danas znaju šta ne smeju da kažu, poput pitanja o planiranju porodice, međutim, potrebno je vreme da kao društvo i pojedinci zaista usvojimo te unutrašnje vrednosti.

Foto: EP

Panelistkinje su se usaglasile da je za istovremeni razvoj žena u poslovnom svetu i mogućnost da se ostvare kao majke, važno da se populaciona politika usmeri na predškolske ustanove i uslove u njima. Za odluku o majčinstvu, važna je ne samo jednokratna novčana podrška, već i stabilnost radnog mesta, ali i društva da znaju da imaju oslonac tokom trajanja karijere. Govoreći na ovu temu, Davidović je dala primer iz Švajcarske, gde obdaništa rade od 10 do 14 časova. Kako je objasnila, veliki deo poslovnih žena, ali i muškaraca, ne mogu da dovedu i odvedu dete u to vreme iz vrtića. U Srbiji je po tom pitanju bolja situacija, a upravo je to primer podrške koju žena treba da ima od društva.

Kako bi se ostvario dalji napredak kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, Davidović je istakla važnost vaspitanja dece i podizanja jedne generacije koja će da podržava partnera ili partnerku. Upravo je solidarnost bila tema kojom je završen panel. Učesnice su zaključile da solidarnost dolazi iznutra i ona je nešto što se uči kroz ceo život, od odrastanja u porodici do radnog mesta. Kako su istakle, žene treba da se ohrabre kako bi prevazišle svoje nesigurnosti ili strahove od neuspeha. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti rekla je da su potrebni uzori i to više muški uzori, koji se neće stideti da o tome otvoreno pričaju. Kako je zaključila Pavlović, prava solidarnost dolazi iznutra. Ukoliko se takmičimo sa drugima, to nije solidarnost. Tamo gde se svako takmiči sam sa sobom, ali da je zaista fundamentalno svestan toga, davaće najbolje što može od sebe, a solidarnost će prirodno uslediti kao stanje društva.

Katarina Vuinac

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti