Period od 2015. do 2025. godine zabeležio je najtoplijih 11 godina otkako postoje merenja, dok je protekla godina bila druga ili treća najtoplija, sa temperaturom oko 1,43 °C iznad proseka iz perioda 1850–1900, navodi se u izveštaju „Stanje globalne klime 2025” Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Ekstremni događaji širom sveta, uključujući intenzivne vrućine, obilne padavine i tropske ciklone, izazvali su poremećaje i razaranja, kao i ukazali na ranjivost naših međusobno povezanih ekonomija i društava.
Okeani se i dalje zagrevaju i apsorbuju ugljen-dioksid. Tokom poslednje dve decenije svake godine su apsorbovali količinu energije ekvivalentnu približno osamnaest puta godišnjoj potrošnji energije čovečanstva. Godišnji obim morskog leda na Arktiku bio je na ili blizu rekordno niskog nivoa, dok je na Antarktiku bio treći najniži zabeležen, a topljenje glečera nastavilo se nesmanjenim intenzitetom, navodi se u izveštaju.
— Stanje globalne klime je vanredno. Planeta Zemlja se gura izvan svojih granica. Svaki ključni klimatski pokazatelj je u crvenom. Čovečanstvo je upravo prošlo kroz jedanaest najtoplijih godina u istoriji merenja. Kada se istorija ponovi jedanaest puta, to više nije slučajnost. To je poziv na delovanje — izjavio je Antonio Gutereš, sekretar WMO.
Energetski balans Zemlje
Po prvi put, izveštaj uključuje energetski disbalans Zemlje kao jedan od ključnih klimatskih pokazatelja.
Energetski balans Zemlje meri brzinu kojom energija ulazi i izlazi iz Zemljinog sistema. U stabilnoj klimi, dolazna energija od Sunca približno je jednaka količini izlazne energije.
Pročitajte još:
- Varljivo proleće: Usled klimatskih promena, prolećno vreme stiže u Beograd 26 dana pre kalendarskog proleća
- Velike rupe u znanju o okeanu prete borbi protiv klimatskih promena
- Evropljani sve zabrinutiji zbog klimatskih promena
Međutim, povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte koji zadržavaju toplinu – ugljen-dioksida, metana i dušikovog oksida – na najviši nivo u poslednjih najmanje 800.000 godina poremetile su ovu ravnotežu.
Energetski disbalans Zemlje povećavao se od početka njegovog praćenja 1960. godine, naročito u poslednjih 20 godina, dostižući novi rekord u 2025.
Samo mali deo viška energije (oko jedna odsto) zagreva atmosferu i površinu Zemlje, dok se pet odsto pohranjuje u kopnu, a preko 91 odsto u okeanu, koji deluje kao amortizer. Okean je 2025. dostigao rekordno visok nivo toplote, a brzina zagrevanja mu se udvostručila u odnosu na period 1960–2005. Još tri odsto energije topi led – Antarktik i Grenland gube masu, a arktički morski led je na rekordno niskom nivou. Zagrevanje okeana i topljenje leda ubrzavaju rast globalnog nivoa mora od 1993. godine.
Izveštaj sadrži interaktivnu mapu i dodatak o ekstremnim događajima, pokazujući njihove kaskadne posledice, uključujući nesigurnost u hrani i prisilna preseljenja. Poglavlje o klimi i zdravlju objašnjava kako rastuće temperature, promene padavina i ekstremi utiču na pojavu i ozbiljnost zdravstvenih rizika, kao i na to ko je najviše izložen. Primeri poput denga groznice i toplotnog stresa pokazuju kako klimatski podaci i sistemi ranog upozoravanja mogu štititi ljude u sve toplijem svetu.
— U ovom vremenu ratova, klimatski stres otkriva još jednu istinu: zavisnost od fosilnih goriva destabilizuje klimu i globalnu sigurnost. Klimatski haos se ubrzava, a odlaganje delovanja je smrtonosno — rekao je Gutereš.
Energetski portal
