Energetska sigurnost kroz razvoj tržišta prozjumera

O pitanju prozjumera (kupaca-proizvođača) električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji se poslednjih godina dosta govori, ali se i dalje malo zna. Prozjumeri su značajni jer se u isto vreme promovišu energetska stabilnost i nezavisnost, tako što se građani i preduzeća osposobljavaju da proizvode energiju za sopstvene potrebe, i uglavnom je reč o solarnoj energiji, sto doprinosi smanjenju zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Lazar Ivanović, ekonomista u CEVES-u, nezavisnoj istraživačko-razvojnoj organizaciji koautor je studije pod nazivom ,,Pospešivanje energetske sigurnosti kroz razvoj tržišta prozjumera”. Studija je urađena jer se smatralo da je neophodan jedan sveobuhvatan pregled stanja na tržištu prozjumera u Srbiji. Uz detaljan pregled stanja u zemljama Zapadnog Balkana (BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija), Srbija je korišćena kao studija slučaja i fokusirana je na sektor domaćinstava, za koje je najveći broj građana u principu i zainteresovan.

Naš sagovornik kaže da je razvoj tržišta prozjumera u Srbiji veoma spor, ne samo u poređenju sa bogatijim i tehnološki snabdevenijim zemljama Evropske unije, već i u poređenju sa susedima sličnog nivoa razvoja. Od 2021, kada je stupio na snagu novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, do kraja maja ove godine, prema podacima Elektrodistribucije Srbije, broj registrovanih prozjumera je 2.300 domaćinstava i svega tri stambene zajednice, sa ukupnom instaliranom snagom od manje od 19 MW, što je oko 0,5 odsto planiranih kapaciteta za 2023. godinu.

– Kada se na to doda i privreda, dobijamo ukupno oko 3.000 prozjumera koji poseduju manje od 52 MW kapaciteta za proizvodnju električne energije. S druge strane, značajno manje privrede poput Albanije i Severne Makedonije su već u prvoj polovini 2023. imale ukupne prozjumerske kapacitete koji su prevazilazili 119 MW, odnosno 129 MW. Čak i Crna Gora, sa 10 puta manje stanovnika od Srbije je do polovine maja 2024. uspela da postigne čak 4.000 prozjumera ukupne instalirane snage 43,5 MW – kaže Ivanović.

U FOKUSU:

• Intenzivno smanjujemo emisije CO2 u poslovanju
• Stara štampa u novom ruhu
• Zagreb na putu klimatske neutralnosti

Potrošnja energije po glavi stanovnika

Prema podacima Eurostata za 2022. godinu, domaćinstva u Srbiji per capita mesečno troše 165 KWh struje, odnosno oko 15 odsto više od proseka Zapadnog Balkana i 24 odsto više od proseka EU. Najviše troše domaćinstva u Crnoj Gori – 185 KWh, a najmanje u Albaniji – 100 KWh.

Kada je reč o energetskoj efikasnosti odnosno intenzivnosti, privredama Zapadnog Balkana je u proseku potrebno oko 56 odsto više energije da proizvedu istu količinu BDP-a kao EU. Ivanović kaže da iako je energetska intenzivnost ovih privreda merena kao ukupna raspoloživa energija podeljena sa BDP-om od 2017. opala za 20 odsto, EU je uspela da je smanji još više (za 25 odsto), pa se energetska efikasnost regiona čak relativno i pogoršala u odnosu na zemlje članice. Glavni razlog više energetske intenzivnosti u zemljama Zapadnog Balkana jeste kombinacija niskih cena struje i više decenija nedovoljnih investicija u energetsku efikasnost.

Prema analizama ove studije zemlje Zapadnog Balkana su u 2022.  godini imale malo veći udeo OIE u proizvodnji električne energije (37,3  odsto neto) u odnosu na EU (34,5 odsto). Međutim, dok je Evropska unija u periodu od 2016. do 2022. uvećala udeo OIE za osam odsto, on se u istom periodu u zemljama Zapadnog Balkana smanjio za oko 1,5 odsto.

– Kada je reč o solarnoj energiji, ona u 2022. čini svega oko 0,6 odsto ukupne neto proizvodnje električne energije u zemljama Zapadnog Balkana (oko 7,7 odsto u EU), ali se njen udeo uvećao šest puta u odnosu na 2016. (u EU dva puta). Treba reći i da situacija varira u zavisnosti od zemlje do zemlje i nije nimalo povoljna po Srbiju – objašnjava Ivanović.

Rezultati studije pokazuju da ne samo da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju veći udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u odnosu na Srbiju, već Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija i u apsolutnim iznosima proizvode više energije iz solara (92, 114, 161 GWh godišnje neto), u odnosu na značajno veću Srbiju (16 GWh).

Priredila: Mirjana Vujadinović Tomevski