U Crnoj Gori se 9. i 10. oktobra održava konferencija pod nazivom Energetska nedelja Zapadnog Balkana 2024. – jedan od najznačajnijih događaja koji okuplja preko 250 donosilaca odluka, uključujući državne organe i lidere privatnog sektora iz zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske.
Brojne diskusije obuhvatiće goruće teme iz sektora obnovljive energije na Zapadnom Balkanu u cilju zajedničkog oblikovanja zelene tranzicije u regionu. Učesnici panela imaće priliku da razmotre strategije za regionalnu integraciju, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, povećanje otpornosti energetskih mreža, tržišne izazove i još mnogo tema ključnih za energetsku tranziciju ovog dela Evrope.
Sve diskusije osmišljene su kako bi pružile praktične smernice donosiocima odluka u suočavanju sa kompleksnostima energetske tranzicije i maksimalnom iskorišćenju obilnih potencijala obnovljivih izvora energije (OIE) u regionu.
Na otvaranju konferencije okupljenima se obratio predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), Milutin Đukanović, koji je istakao značaj regionalne saradnje kada je u pitanju razvoj kapaciteta obnovljvih izvora energije. Potpisano je mnogo memoranduma o saradnji, ali ovi dokumenti ostaju samo „mrtvo slovo na papiru“ sve dok se ne krene u realizaciju projekata, napomenuo je Đukanović.
Kada je reč o potencijalima Crne Gore, Đukanović je istakao da je posebno važno iskoristiti hidroenergetsku infrastrukturu za priključenje solarnih elektrana jer, kako kaže, „ne smemo da potrošimo ni kap vode kad sunce greje“. Dodaje i da je važno ulagati u razvoj baterijskih sistema i sa ponosom ističe da je Crna Gora ovladala važnim tehnologijama neophodnim za energetsku tranziciju.
Na otvaranju konferenije govorio je i direktor Agencije za promociju stranih ulaganja Bosne i Hercegovine, Marko Kubatlija, koji je tom prilikom istakao da je za uspešnu tranziciju energetskog sektora neophodna saradnja svih institucija i partnera iz regiona.
„Saradnja u regionu veoma je važna jer ne smemo zaboraviti da živimo u ekonomski vrlo dinamičnom svetu. Dva ključna faktora za razvoj Zapadnog Balkana su investicije i zapošljavanje. Neophodno je da uključimo mala i srednja preduzeća i damo prioritet obnovljvim izvorima energije“, rekao je Kubatlija na otvaranju konferencije.
Pročitajte još:
- Prva dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte izdata u Srbiji
- Subvencije za zamenu stolarije, fasade ili kupovinu solarnih panela – kako bolje zagrejati kuću
- TE „Kostolac“ B3 – jedan od najznačajnijih energetskih projekata
Saradnja kao ključni faktor za zelenu tranziciju regiona
Na prvom danu konferencije održan je i panel pod nazivom “Zajedno ka sutra: Strategije regionalne integracije za unapređenje obnovljive energije na Zapadnom Balkanu” koji je moderirala Nevena Đukić, glavna i odgovorna urednica Energetskog portala.
Učesnici panela – direktor za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u Svetskoj banci, Kristofer Šeldon, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, Petar Đokić i ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore, Admir Šahmanović, govorili su o značaju regionalne saradnje, onome šta je do sada postignuto i kakvi su planovi za budućnost.
Prema rečima ministra Đokića, važno je produbljivati i razvijati regionalnu saradnju u cilju proširenju energetskih kapaciteta, kako proizvodnjih, tako i prenosnih.
“Moramo biti svesni problema koje imamo, u ovoj godini se desio jedan tehnički problem koji je potvrdio koliko je važna ta saradnja koja mora biti unapređena i sa drugim državama. Na sastancima sa ministrima iz regiona dogovorili smo da formiramo operativne radne timove i da kreiramo zajedničku politiku koja će podsticati investicije u energetski sektor”, rekao je Đokić.
Ministar rudarstva, nafte i gasa Crne Gore, Admir Šahmanović, podsetio je okupljene da je Crna Gora istrajna na svom putu da postane članica Evropske unije u bliskoj budućnosti i u skladu sa time ostaje dosledna evropskim vrednostima koje uključuju smanjenje korišćenja fosilnih goriva uz povećanje kapaciteta OIE i poboljšanje ekološke slike zemlje.
Na pitanje moderatorke šta donosi novi Nacrt zakona o sigurnosti snabdevanja naftnim derivatima u Crnoj Gori, Šahmanović odgovara da zakon predviđa formiranje obaveznih rezervi u količini od 90 dana, odnosno tri meseca.
“Rezerve će se delom čuvati kao gotov proizvod, tj. jedna trećina u Crnoj Gori, dok će ostale rezerve biti uskladištene putem ugovora koji omogućavaju kupovinu derivata u vanrednim okolnostima”, precizirao je Šahmanović.
Dekarbonizacija – obaveza i izazov za Zapadni Balkan
Klimatska kriza, koje iz godine u godinu postaje sve izraženija, obavezuje sve zemlje sveta, pa tako i zemlje Zapadnog Balkana, da što pre smanje upotrebu fosilnih goriva i odlučnije pristupe energetskoj tranziciji.
Međutim, prelazak na OIE nije nimalo lak zadatak za zemlje Zapadnog Balkana imajući u vidu da one raspolažu ograničenim sredstvima za realizaciju zelenih energetskig projekata.
Direktor za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u Svetskoj banci, Kristofer Šeldon, napomenuo je da je potencijal regiona za proizvodnju zelene energije ogroman, kako za zadovoljenje sopstvenih potreba, tako i za izvoz električne energije čime zemlje Zapadnog Balkana mogu steći novi izvor prihoda.
“Da bismo ostvarili ciljeve postavljene za 2050. godinu, neophodno je mnogo investicija u zeleni sektor. Želimo da pružimo podršku investicijama i na nivou vlada, i u privatnom sektoru”, rekao je Šeldon.
Ipak, vekovna zavisnost od uglja na Zapadnom Balkanu ne može se ukinuti preko noći, posebno usled činjenice da su mnogi ljudi još uvek zaposleni u industriji uglja. Rešenje ovog problema mogu biti otpremnine i prekvalifikacija radika, a to je upravo ono što Svetska banka sprovodi, rekao je Šeldon.
A kako je i Crna Gora pod sve većim pritiskom da sprovede dekarbonizaciju, Šahmanović je istakao da će jedna od glavnih uloga Ministarstva biti aktivno smanjenje upotrebe fosilnih goriva, te da se Crna Gora obavezala da će do 2030. godine znatno smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećati udeo OIE u finalnoj potrošnji.
“Radi se i na smanjenju upotrebe naftnih derivata u saobraćaju i industriji kroz kreiranje mera po Nacionalnom energetskom i klimatskom planu čije donošenje se očekuje krajem ove godine. Mere se uglavnom odnose na postepeno uvođenje biogoriva, ali i na razvoj drugih alternativnih goriva”, rekao je Šahmanović.
Republika Srpska takođe je na dobrom putu da zakorači u zelenu budućnost, premda Đokić ističe da je finansiranje održivih energetskih projekata najveća prepreka koja usporava energetsku tranziciju Bosne i Hercegovine.
“Svesni smo da je pred nama veliki zahtev za dekarbonizacijom i mi smo u taj proces ušli sa potpunim razumevanjem ciljeva. Zbog toga želim da naglasim značaj saradnje, posebno sa evropskim finansijskim institucijama, jer mi nemamo novac i nemamo uslova da stvorimo novac. I zato nam je potrebna pomoć razvijenih evropskih zemalja u finansiranju zelenih projekata, kako Balkan na putu energetske tranzicije ne bi zaostao i opet bio nekakva crna rupa”, rekao je Đokić.
On je dodao da je u Republici Srpskoj igrađeno oko 50 malih hidroelektrana, kao i dosta malih solarnih postrojenja koja su dostigla snagu od oko 120 MW što oslikava veliki napredak u zadnjih nekoliko godina. Napominuo je i da ulaganja u OIE prati veliki pritisak na distributivnu mrežu koji može ugroziti prozjumere i izrazio nadu da će priliv finansija i dalja regionalna saradnja otkloniti sve ove prepreke.
Eneretski portal
