Zemlje članice EU pružaju ograničene informacije o stvarnim efektima i troškovima njihovih politika za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tako navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) koja je utvrdila da njihovi izveštaji često nemaju kvantitativne informacije o rezultatima propisa i mera koje imaju za cilj ublažavanje klimatskih promena. Prošle godine samo je devet država članica prijavilo informacije o smanjenju emisije, to je podrazumevalo oko 65 politika i regulativa, to znači da nema dovoljno podataka za izračnavanje tačnih ticaja trenutnih nacionalnih politika u EU.
EEA dodaje da je neophodno kombinovati nekoliko različitih izvora informacija kako bi se adekvatno analizirala efikasnost pojedinačnih šema ili ukupan uticaj sektorskih mera na smanjenje emisije. Takođe veruju da je efikasna procena trenutnih politika izuzetno važna za podršku boljeg i bolje informisanog odlučivanja za buduće politike.
Njihova analiza utvrdila je da politiku i mere država članica primarno čine ciljevi u vezi sa energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije i emisija koje dolaze iz sektora saobraćaja. Većina prijavljenih politika i mera je ekonomska poput direktnih subvencija ili tarifa za uvođenje ili regulatorni standardi kao što su standardi energetske efikasnosti.
Tri od četiri (74%) nacionalne politike imale su direktnu vezu sa zakonodavstvom EU.
Podaci agencije takođe otkrivaju da je 28 zemalja članica ujedinjeno smanjilo emisije gasova staklene bašte za 24.4% u periodu od 1990. do 2016. godine. Zajednički cilj EU je da do kraja decenije smanji emisije za najmanje 20% a najmanje 40% do 2030. godine.
Izvor: energylivenews
