Sa Dušanom Stokićem, rukovodiocem Službe za zaštitu životne sredine, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost pri Privrednoj komori Srbije, razgovarali smo o aktivnostima ovog nacionalnog centra za pomoć i podršku preduzećima koje se odvijaju kroz saradnju sa granskim udruženjima PKS‑a u svim sektorima kao i kroz zastupanje interesa ali na brojne druge načine.
EP: Postoji mišljenje da srpske kompanije, u borbi za opstanak, nisu previše zainteresovane za principe održivog razvoja, te da samo velike ili strane kompanije ulažu svoje resurse u očuvanje neposrednog okruženja i generalno u brigu o zaštiti životne sredine. Da li je ovo uopšte tačno?
Dušan Stokić: Principi i ciljevi održivog razvoja jesu opšteg, globalnog karaktera, ali kada se prenesu na nacionalni nivo oni se pretvaraju u strategije, politike, zakone, propise i druga akta. Sve kompanije, bez obzira da li su mikro, male, srednje ili velike i bez obzira na tip vlasništva, moraju da ispunjavaju zakonske obaveze koje se odnose na njih. Činjenica je da, pre svega, uspešne srpske kompanije prepoznaju značaj ulaganja svojih resursa u zaštitu životne sredine (između ostalog, zbog toga se i prepoznaju kao uspešne), jer ne samo da žele da odgovore svojim zakonskim obavezama, već i ne žele da svojim neodgovornim postupanjem ugroze korporativni imidž, reputaciju, a time i svoje poslovanje.
Međutim, postoje i one kompanije koje posluju u „sivoj” zoni i prave štetu životnoj sredini i one su predmet kontrole nadležnih inspekcijskih službi i presuda pravosudnih organa, kao i one koje još uvek ne prepoznaju da je ulaganje u životnu sredinu, zapravo dugoročno isplativa investicija u sopstveno održivo poslovanje.
U Srbiji, danas, postoji 20‑tak kompanija koje izveštavaju o svom održivom poslovanju po principima i standardima koji su međunarodno prepoznati. Međutim, postoji i čitav niz malih i srednjih preduzeća koja ih prate i uče od njih. Takođe, postoje na desetine dobrih primera i uspešnih priča koji primenjuju neke principe cirkularne ekonomije. Čak se pojavljuju i start‑up preduzeća koja razvijaju eko‑inovacije i rešenja za „pametne” gradove. Ove kompanije znaju da se, danas, konkurentnost ne meri samo kvalitetom proizvoda ili usluge i novim tehnologijama, već se mora voditi računa i o ugledu kompanije i etičkom poslovanju.
EP: Kakvu vrstu pomoći može da očekuje jedna kompanija od Službe za životnu sredinu koja radi u sklopu Privredne komore Srbije?
Dušan Stokić: S obzirom na predmet rada i tematske oblasti kojima se bavi, a koje su horizontalnog i intersektorskog karatkera – životna sredina, tehnički propisi i standardi, kvalitet i društvena odgovornost – rad ove Službe je primarno usmeren na pomoć i podršku kompanijama kroz saradnju sa granskim udruženjima Privredne komore Srbije u sektorima industrije, poljoprivrede i usluga, kao i kroz zastupanje interesa, neposredno informisanje, obuke, stručnu i savetodavnu pomoć kompanijama u njihovom poslovanju u ovim oblastima. Uključivanje kompanija u realno sagledavanje stanja životne sredine radi definisanja optimalne pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene), jedan je od ključnih zadataka u narednih godinu dana. Kompanije iz sektora industrije i poljoprivrede, javna preduzeća iz sektora energetike i vodoprivrede najviše su pogođena primenom investiciono „teških” EU direktiva i naša Služba i Komorski sistem im pomažu da se na najbolji način pripreme za to. Osim toga, ova Služba, zajedno sa timom PKS za CE znak, pruža stručnu i savetodavnu podršku proizvođačima i izvoznicima proizvoda koji podležu tehničkim propisima za bezbednost, zdravlje i zaštitu životne sredine (CE znak ili Srpski znak usaglašenosti) da lakše i brže pripreme sve što je neophodno da nesmetano mogu da plasiraju svoje proizvode na domaće ili jedinstveno evropsko tržište. Takođe, promocija i primena dobrovoljnih „zelenih” inicijativa, kao što su standardi serije ISO 14000, označavanje proizvoda Eko‑znakom, EMAS registracija, čistija proizvodnja, „zelene” javne nabavke, neki su od alata i poslovnih modela koje preporučujemo našim članicama.
Najzad, PKS kod svojih članova podstiče osnovne vrednosti 10 principa UN Globalnog dogovora i ciljeva održivog razvoja, kroz nacionalnu mrežu Globalnog dogovora, dok se društvena odgovornost promoviše kroz tradicionalnu organizaciju Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje.
EP: U okviru VII Akcionog programa za životnu sredinu koji su Evropski parlament i Savet EU usvojili pre pet godina sa rokom važenja do 2020. godine, definisani su prioriteti za smanjenje emisije CO2 kao i za smanjenje uticaja prekomerne potrošnje na globalnom nivou, da pomenemo jedan deo tih ciljeva. Kako biste ocenili naš rezultat i dosadašnji doprinos u ostvarenju ovih globalnih ciljeva?
Dušan Stokić: Činjenica je da klimatske promene, prema brojnim istraživanjima, predstavljaju globalni svetski problem, pre svega zbog sve izraženijih štetnih efekata – suše, poplave, bolesti, migracije, otežano snabdevanje hranom, sukoba usled ekonomskih problema, siromaštva, nedostatak resursa – a kao posledica otopljavanja. U EU, elektroenergetika, transport, poljoprivreda i građevinarstvo pojedinačno najviše doprinose emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Oko 45 odsto svih GHG emisija zemalja EU potiče od 11.000 termo‑energetskih i industrijskih instalacija u 31 državi. To su pretežno termoelektrane, toplane, naftna industrija, industrija gvožđa i čelika, cementna industrija, industrija nemetala, drvno‑prerađivačka industrija, hemijska i petrohemijska industrija, proizvodnja aluminijuma i komercijalno vazduhoplovstvo. Novim planom Evropske unije, energetski i klimatski ciljevi do 2030. su – smanjenje emisije CO2 za 40 odsto u odnosu na 1990, udeo od najmanje 27 odsto energije iz obnovljivih izvora i povećanje energetske efikasnosti za 27 odsto. U Sedmom Akcionom programu zaštite životne sredine, definisani su ključni prioriteti do 2020. godine. Prema ovom Programu posebna pažnja se posvećuje zaštiti prirodnog kapitala, podsticanju resursno efikasnog i niskougljeničnog rasta i inovacijama i obezbeđenju zdravlja i dobrobiti za čovečanstvo – vodeći, pritom, računa o prirodnim ograničenjima planete Zemlje. Svi ovi globalni i evropski trendovi predstavljaju ozbiljne izazove i za Republiku Srbiju, koja je jedna od mnogobrojnih zemalja potpisnica Pariskog sporazuma o klimi 2015. Republika Srbija je među prvima u regionu izradila dokument „Nameravani nacionalno određeni doprinosi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou”, kao i „Prvi dvogodišnji ažurirani izveštaj R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime”. Ovo će, svakako, uz Strategiju o klimatskim promenama i odgovarajući zakon, na kojima se radi, biti dobar strateško‑zakonodavni okvir za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja, kao i projekata borbe protiv klimatskih promena. Ključni izazov će biti kako pripremiti sektore energetike, industrije i poljoprivrede za ove promene i što bolje planirati projektnu dokumentaciju za finansiranje investicija u ovoj oblasti.
EP: Jednom prilikom ste izjavili da Srpska mreža Globalni dogovor Ujedinjenih nacija spada u najaktivnije asocijacije u regionu. Možete li nam reći nešto više o ovoj mreži i čemu se sastoji njihova aktivnost kad je reč o održivom razvoju?
Dušan Stokić: U svetu Globalni dogovor UN postoji u 162 zemalje i broji preko 97.000 članica. Globalni dogovor je okvir da kompanije svoju delatnost mogu da usaglase sa deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, rada, zaštite životne sredine i anti‑korupcije. U Srbiji, Mreža Globalni dogovor postoji od 2007. godine i broji 115 članica, od čega su 50 odsto kompanije. Regionalno posmatrano, po broju članstva, Mreža u Srbiji je jedna od najvećih. U Hrvatskoj mreža broji 41 članicu, Makedoniji – 16, Bugarskoj – 49, Sloveniji – 7, što je dobar pokazatelj da u Srbiji postoji značajan broj kompanija i organizacija koje posluju po principima društvene odgovornosti, a koje su istovremeno i prepoznale značaj ove međunarodno prepoznatljive inicijative. Tokom 2017. godine ova mreža je bila učesnik ili neposredni organizator na više događaja koji promovišu ciljeve održivog razvoja. Na nacionalnom nivou izdvojiću skup u Nišu „Kako ciljevi održivog razvoja podstiču ekonomski rast u Republici Srbiji”, koji je organizovan u saradnji sa Kabinetom ministarke Đukić‑Dejanović koja je zadužena za demografiju i populacionu politiku i Kancelarijom UNDP u Srbiji, na čelu sa gospođom Karlom Herši, stalnim predstavnikom ove međunarodne organizacije u Srbiji. Pored toga, tu je i događaj o ulozi mladih u sklopu Agende 2030, konferencija „Međunarodna saradnja i podrška razvoju u Srbiji” u okviru koje je predstavnik Mreže učestvovao na panelu o ciljevima održivog razvoja, skup „Analiza ciljeva održivog razvoja u Republici Srbiji: razumevanje veza i prilika za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja i posvećenost Srbije procesu pridruživanja”, kao i drugi događaji. Na međunarodnom nivou predstavnik Mreže je učestvovao na godišnjem skupu evropskih lokalnih mreža, koji je održan u Rimu, u oktobru mesecu. Na svim ovim događajima, kao i brojnim drugim koji ovom prilikom nisu pomenuti, predstavnici Mreže su promovisali ciljeve održivog razvoja i podsticali organizacije da se aktivnije uključe u ove procese.
Intervju vodio: Milan Zlatanović
Ceo intervju možete pročitati pročitati u Magazinu Energetskog portala pod nazivom ODRŽIVI RAZVOJ, marta 2018.
