Udruženje reciklera Srbije saopštilo je danas da država reciklerima za tretman opasnog otpada za 2016. i 2017. godinu duguje oko 1,7 milijardi dinara, dok istovremeno za tretiran otpad tokom 2018. recikleri još nisu dobili ni dinara podsticajnih sredstava.
Zakonom o budžetu za 2019, kojim je opredeljen novac za tretman otpada tokom 2018. godine, predviđeno je za trećinu manje novca od iznosa troškova koje je reciklažna industrija već podnela za 83.000 tona zbrinutog otpada tokom prošle godine, navedeno je iz Udruženja.
„To znači da neće biti plaćen tretman za više od 27 miliona kilograma opasnog otpada, a sa druge strane, naplata eko takse, po principu ‘zagađivač plaća’, raste iz godine u godinu, pa je tako u 2018. u budžet na ime eko takse stiglo više od 11 milijardi dinara“, rečeno je agenciji Beta u tom udruženju.
Iz Udruženja reciklera Srbije smatraju da bi država trebalo što pre da sistemski reši zbrinjavanja opasnog otpada, odnosno da finansiranje bude predvidivo, jer ta vrsta reciklaže nije moguća bez podsticajnih sredstava.
Kako su naveli, to bi donelo nove investicije i nova zapošljavanja, jer na svakih 10.000 prerađenih tona, reciklažna industrija može da zaposli 1.000 novih radnika, od čega najviše nekvalifikovanih koji teško mogu da nađu posao u drugim oblastima, ali i stručnjaka koji bi dalje unapređavali tu industriju.
Prema podacima udruženja, u Srbiji se najveći deo komunalnog otpada odlaže na deponije, odnosno 80 odsto se organizovano prikuplja, dok ostatak završava na nekoj od 3.500 divljih deponija.
Prerada sakupljenog otpada u Srbiji slabo je razvijena, odnosno iznosi manje od pet procenata, dok se u zemljama Evropske unije, navode iz Udruženja, prerađuje oko 75 odsto otpada, a u nekim zemljama, kao što su Belgija, Danska, Finska, Švedska, skoro sav otpad se preradi.
Istakli su da je jedan od glavnih razloga za takvu situaciju nerazvijenost primarne selekcije otpada. Podsećaju i da su, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, trenutni zahtevi EU dostizanje 30 odsto tretmana komunalnog otpada do 2020. godine, a prema revidiranoj direktivi 50 odsto do 2035. godine.
Podsećaju i da je Eurostat u januaru ove godine izneo podatke da je u EU 2017. godine u proseku 30 procenata komunalnog otpada reciklirano, 17 odsto kompostirano, 28 odsto spaljeno, od čega je najveći deo iskorišćen za dobijanje energije, a 24 odsto komunalnog otpada je uskladišteno na deponijama.
Prema njihovim podacima, u Srbiji je situacija drugačija, pošto je od proizvedenih 306 kilograma otpada, obrađeno samo 257 kilograma, od kojih je čak 256 kilograma završilo na deponijama, a jedan kilogram po osobi iskorišćen za dobijanje sekundarnih sirovina.
Iz Udruženja naglašavaju da je upravljanje otpadom u Srbiji na veoma niskom nivou u skoro svim segmentima, a ogromni neodstaci su u sektoru komunalnog otpada, pre svega u preradi koja je nerazvijena.
Problem predstavlja, kako je dodato, i rudarstvo koje stvara velike količine otpada koji ostaje bez tretmana, problem je i upravljanje industrijskim otpadom, a tu je i istorijski otpad koji je ostao iz bivših državnih i društvenih preduzeća, a problemi su i kod medicinskog i građevinskog otpada, kao i kod ambalažnog.
Iz Udruženja reciklera smatraju da bi unapređenje tretmana svih vrsta otpada trebalo da bude jedan od najvažnijih ciljeva države, jer je dostizanje standarde EU dug proces, pa je tako i Fiskalni savet nedavno procenio da je za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadom u Srbiji neophodno uložiti oko 1,5 milijardi evra.
Oni ukazuju i da se otpad danas posmatra kao resurs i trebalo bi da bude razvojna šansu i izvor ekonomskog rasta Srbije, jer cirkularna ekonomija podrazumeva upotrebu recikliranih materijala i što manje korišćenje novih resursa, čime se povećava konkurentnost privrede.
Reciklažna industrija u Srbiji trenutno zapošljava oko 15.000 ljudi, a u toj oblasti, ističu iz Udruženja, posao može da nađe nekoliko desetina hiljada radnika.
Izvor: Zelena Srbija
