Ulaganje u prirodu biće glavni bedem u borbi protiv klimatskih promena, navodi se u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama. Naučnici i istraživači kažu da je pošumljavanje trenutno jedno od najefikasnijih rešenja. Tvrde da na Zemlji ima dovoljno prostora da se zasadi šuma površine Sjedinjenih Američkih Država, odnosno oko milijardu hektara. Time bi se smanjio ugljen-dioksid u atmosferi za oko 25 odsto do nivoa s početka 20. veka
„Drveće, kao što znamo, ima mogućnost apsorpcije ugljen-dioksida i jedno drvo tokom godine može da apsorbuje između 10 i 40 kg ugljen-dioksida. To je jedan aspekt važnosti drveća u borbi protiv klimatskih promena, ta, kako je mi zovemo, mitigacija – apsorbovanje ugljen-dioksida i smanjenje efekta staklene bašte“, kaže Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).
Osim što je prirodni regulator ugljen-dioksida u atmosferi, poznato je da drveće hladi gradove, pa je njegova uloga u urbanim zonama veoma važna.
Prof. dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu kaže da je drveće, kao i ostale biljke koje gajimo na zelenim površinama, izuzetno važno u gradskim sredinama, jer ublažava mnoge ekstreme koji se zbog klimatskih promena sve češće javljaju.
Pročitajte još:
- ŠTA NAM BUDUĆNOST DONOSI: KLIMATSKE PROMENE MOGU UTICATI I NA BOJU JEZERA?
- KAKO KLIMATSKE PROMENE POJAČAVAJU GLOBALNE RIZIKE
- KLIMATSKE PROMENE I NESTAŠICE VODE
„Temperatura na zelenim površinama može da bude umanjena i nekoliko stepeni. Brojna istraživanja pokazuju da to varira od dva do čak osam stepeni, zavisno od klimatskih uslova, od doba dana kada se meri. Takođe, fiziološko stanje same biljke mnogo određuje koliko će nam taj koristan efekat u smislu smanjenja temperature biti efikasan“.
Strateška sadnja drveća oko kuća i zgrada donosi mnogo koristi i za životnu sredinu i za ljude, jer snižava temperaturu i smanjuje potrebu za klima uređajima u letnjim mesecima.
„Šta nam to jedno drvo pruža u gradu, mislim da to vrlo dobro svi znamo, pogotovu kad upeče tokom leta. Koliko jedan park, koliko i jedno drvo znači – od kiseonika, zaštite biodiverziteta, do stvaranja mikroklimatskih uslova koji su veoma važni generalno“, kaže Goran Sekulić.
Osim toga, same biljke emituju fitocide. To su materije koje imaju antibakterijska dejstva. Emituju negativne jone kiseonika, takođe.
„Jonizacija vazduha u zelenim površinama je isto veliki benefit za same korisnike tih prostora“, ističe profesorka Glavendekić.
Prema nekim procenama, jedno drvo proizvede oko 260 kg kiseonika svake godine, a dva zrela stabla mogu obezbediti dovoljno kiseonika za četvoročlanu porodicu. To je samo još jedan od razloga zašto je sadnja drveta uvek dobra ideja, naročito u borbi protiv klimatskih promena.
Izvor: RTS
