Služba za klimatske promene Kopernikus, koju finansira Evropska komisija, objavila je najnoviji mesečni klimatski bilten. Podaci za novembar 2024. godine potvrđuju zabrinjavajući trend globalnog zagrevanja, s nagoveštajem da će ova godina biti najtoplija godina ikada zabeležena.
Globalna prosečna temperatura u novembru iznosila je 14,1°C, što je 0,73°C više od proseka za period 1991–2020 i 1,62°C iznad predindustrijskog proseka. Srednja globalna temperatura na površini premašila je prag od 1,5°C u čak 16 od poslednjih 17 meseci. Ovo čini novembar 2024. godine drugim najtoplijim u istoriji, odmah iza rekordnog novembra 2023. godine.
U Evropi, novembar je doneo prosečne temperature od 5,14°C, što je 0,78°C iznad referentnog proseka za period 1991–2020, ali daleko od ulaska u deset najtoplijih novembara. Najveće temperaturne anomalije primećene su u severnoj Rusiji, severoistočnoj i jugozapadnoj Evropi, dok su jugoistočni delovi kontinenta zabeležili niže temperature od proseka.
U periodu od januara do novembra 2024. globalna temperatura bila je 0,72°C iznad proseka za 1991–2020, što je najviša vrednost ikada zabeležena za ovaj vremenski okvir. Ovo je čak 0,14°C toplije nego u istom periodu 2023. godine, čime je praktično izvesno da će 2024. postati najtoplija godina u istoriji merenja.
Pročitajte još:
- Evropska komisija ulaže 2,4 milijarde evra u zelene tehnologije
- Budućnost klimatskih promena između dva scenarija
- Turska pokrenula najveću Platformu za ulaganje u dekarbonizaciju industrije
Rekordno visoke temperature mora
Površinska temperatura mora (SST) nastavila je da oscilira na alarmantno visokim vrednostima. Novembar 2024. beleži prosečnu SST od 20,58°C, što ga svrstava na drugo mesto iza novembra 2023. Iako su se u istočnom i centralnom Pacifiku pojavili znaci prelaska na neutralne ili La Ninja uslove, ogromni delovi okeana i dalje beleže ekstremno visoke temperature, ukazujući na dublje klimatske poremećaje.
Novembar je doneo i raznolike padavinske obrasce. Dok su jug Balkana, Grčka i severna Skandinavija zabeležili iznadprosečne padavine, veći deo zapadne i centralne Evrope bio je suvlji od proseka. Van Evrope, obilne kiše zahvatile su Sjedinjene Države, Australiju, Južnu Ameriku i Filipine, gde su tajfuni izazvali značajnu štetu. S druge strane, sušni uslovi pogodili su jugozapadne delove SAD, Meksiko, Čile, Brazil, Rog Afrike i jugoistočnu Kinu, ostavljajući mnoga područja u ozbiljnoj suši.
Samanta Berdžes, zamenica direktora Službe Kopernikus, upozorila je da, iako pojedinačni meseci iznad 1,5°C ne znače kršenje Pariskog sporazuma, oni jasno ukazuju na hitnost preduzimanja ambicioznih klimatskih akcija.
