U poslednjoj deceniji, zapošljavanje u sektoru dobara i usluga za zaštitu životne sredine u Evropskoj uniji raslo je brže od opšte stope zapošljavanja. Udeo zapošljavanja u ovom sektoru povećan je sa 2,1 odsto ukupnog zapošljavanja 2010. godine na 2,5 odsto u 2021. godini, pri čemu je broj zaposlenih na puno radno vreme dostigao oko 5,2 miliona. Ovaj rast bio je uglavnom rezultat stvaranja novih radnih mesta povezanih sa obnovljivom energijom, energetskom efikasnošću i upravljanjem otpadom.
Između 2014. i 2021. godine, udeo zelenog zapošljavanja u ukupnom zapošljavanju povećan je u većini država članica EU. Ipak, bilo je izuzetaka poput Malte, Mađarske i Rumunije, gde je zabeležen pad. Najznačajniji rast zabeležen je u Bugarskoj (104 odsto), Luksemburgu (70 odsto) i Poljskoj (52 odsto).
Tokom 2022. godine, zapošljavanje u sektoru zaštite životne sredine u zemljama Evropske unije poraslo je u proseku za 9,5 odsto u poređenju sa godinom ranije. Rast varira od 2,8 odsto u Češkoj do 38 odsto u Grčkoj, dok je na Malti, u Litvaniji i Slovačkoj došlo do smanjenja zapošljavanja u istom periodu, navodi se na Eurostat-u.
Pročitajte još:
- Svetski dan divljih vrsta 2025: Poziv na održivo finansiranje zaštite prirode
- Održiva marikultura – povećanje proizvodnje hrane iz mora uz očuvanje biodiverziteta
- Ekspedicija u Peruu otkrila 27 novih vrsta – skriveni dragulji biodiverziteta izašli na videlo
Italija, Nemačka i Portugal beleže značajan rast zapošljavanja u upravljanju energetskim resursima, sa povećanjima od 73 odsto u Italiji, 34 odsto u Nemačkoj i 48 odsto u Portugalu u poređenju sa 2021. godinom. U sektoru upravljanja otpadom, Italija beleži pad zapošljavanja za 2,5 odsto, dok je u Francuskoj i Nemačkoj zabeležen rast za 1,6 odsto i 4,6 odsto, a u Španiji je broj zaposlenih ostao stabilan.
Većina zapošljavanja u sektoru zaštite životne sredine u zemljama EU odnosi se na upravljanje energetskim resursima, sa prosečnim udelom od 34,8 odsto. Međutim, udeo se znatno razlikuje od zemlje do zemlje. Najviši udeo zabeležen je u Luksemburgu sa 70,5 odsto, zatim u Švedskoj sa 68,3 odsto i Italiji sa 61,5 odsto. Nasuprot tome, na Malti je registrovano samo 3,7 odsto, u Mađarskoj 12,7 odsto i na Kipru 14,3 odsto zapošljavanja u ovom delu zaštite životne sredine.
Prisutan je trend rasta zapošljavanja u sektoru zaštite životne sredine u EU već godinama, dok razlike u procentima zapošljavanja između različitih zemalja ukazuju na različite strategije i prioritete u okviru ekonomije zaštite životne sredine unutar Evropske unije.
Energetski portal
