Svi projekti NALED-a usmereni su na pilotiranje savremenih rešenja i daju pouzdan uvid u to kako bi upravljanje tokovima otpada od hrane, ambalažnog i opasnog otpada izgledalo ukoliko bi se njihovo rešenje i sistemski usvojilo i primenilo u celoj zemlji Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), kroz saradnju sa Vladom Srbije i resornim institucijama, učestvuje u radu radnih grupa za izmenu propisa, naročito kad je reč o izmeni Zakona o ambalažnom otpadu. U saradnji sa privredom NALED se bavi izradom analiza opravdanosti uvođenja depozitnog sistema za povraćaj ambalaže. Podržali su i izradu Programa za razvoj cirkularne ekonomije i sprovođenje mera Akcionog plana.
Da bi sproveli istraživanje o tome kako treba nastaviti s prikupljanjem otpada u Srbiji, angažovali su renomiranu britansku kuću Eunomia. Izrađene su dve studije o rezultatima prikupljanja na osnovu dosadašnjeg principa da zagađivač plaća, kao i o ciljevima koje bi se ostvarili ukoliko bi se uveo i depozitni sistem, odnosno metod vraćanja ambalaže u prodavnice i dobijanja dela novca koji je plaćen prilikom kupovine proizvoda. Analize su rađene na neutralnim osnovama kako bi se došlo do rešenja koja su najbolja za zemlju, a ne pojedince. Sa Slobodanom Krstovićem, direktorom za održivi razvoj NALED-a, razgovarali smo o poboljšanju klime za dalji razvoj zelene ekonomije u Srbiji, evropskim regulativama, merama za pravilno odlaganje otpada i planovima za unapređenje zaštite životne sredine.
EP: Koji su ključni koraci za značajnije pomake ka zdravijoj životnoj sredini u našoj zemlji? Slobodan Krstović: Kad je reč o upravljanju otpadom, važno je da nastavimo sa razvojem primarne selekcije, izgradnjom regionalnih deponija na kojima bi se otpad pravilno tretirao, kao i sa uvođenjem novih tehnologija poput depozitnog sistema, koji bi motivisao građane da više brinu o reciklaži. Neophodno je nastaviti sa izgradnjom kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje, jer se već nekoliko godina u Srbiji tretira manje od 10 odsto otpadnih voda, dok najveći gradovi poput Beograda, Niša i Novog Sada nemaju nijedan izgrađen pogon. Komunalne i industrijske vode se direktno ispuštaju u reke. Za čistiji vazduh potrebno je zameniti ugalj drugim izvorima energije i ulagati u čistija tehnološka rešenja u industriji i domaćinstvima, koja predstavljaju osnov za zdraviju budućnost. Jedna od mera koju NALED zagovara je i uvođenje viših naknada za velike zagađivače, jer ih trenutni sistem obračuna ne motiviše da smanje nivo zagađujućih čestica koje ispuštaju.
U FOKUSU:
- ZAJEDNIČKIM SNAGAMA DO ZELENIJE SRBIJE
- PROIZVODNJA PAPIRA KROZ DRUŠTVENO I EKOLOŠKI ODGOVORNO POSLOVANJE
- ODGOVORNO PREMA TELU, ODGOVORNO PREMA PRIRODI
EP: Kakve su mogućnosti za uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda u Srbiji, kao bitnog instrumenta finansiranja projekata životne sredine?
Slobodan Krstović: NALED prepoznaje važnost uspostavljanja Zelenog fonda kako bi se omogućili transparentnost i održivost finansiranja projekata u okviru zaštite životne sredine. U novom izdanju Sive knjige ponovo se nalazi preporuka za uspostavljanje operativnog Zelenog fonda, koji će biti u potpunosti funkcionalan i služiti za projekte orijentisane ka zaštiti životne sredine, sa jasno definisanim pravnim okvirom i budžetom. Teži se i jačanju kapaciteta javne uprave u oblasti životne sredine, na lokalnom i nacionalnom nivou, i reformisanju naknada za zagađenje.
EP: Šta treba uraditi da se poveća svest privrednika i građana o značaju pravilnog odlaganja otpada u Srbiji?
Slobodan Krstović: Privrednicima treba omogućiti da pravilno odlaganje otpada postane isplativije od odnošenja na deponije, kroz podizanje takse za ovu uslugu i uvođenje određenih podsticajnih mera, dok je građane potrebno uveriti da država i lokalne samouprave preduzimaju sve neophodne mere da brinu o okruženju, kako bi se i kod njih razvile bolje navike. Ako ljudi vide da se otpad pravilno prikuplja i tretira, biće motivisani da i sami razdvajaju otpad u domaćinstvima. Specijalni kontejneri moraju biti dostupniji i znatno brojniji kako bi bili u blizini svakog domaćinstva. Građani su u istraživanju sprovedenom u okviru projekta Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu naveli da bi ih na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, odnosno povraćaja novca za ambalažu.
EP: Koje projekte je pokrenuo NALED sa partnerima u oblasti upravljanja otpadom u pokušaju da pronađe sistemska rešenja? Koje rezultate ste ostvarili?
Slobodan Krstović: Dosad su naši projekti bili usmereni na upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama, staklenom ambalažom, a u toku je i pilotiranje sistema pametnog prikupljanja ambalažnog otpada u Zrenjaninu pomoću najsavremenijih tehnologija. Na ovaj način prikupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane, postavili 1.400 reciklažnih zvona za staklenu ambalažu u Srbiji i regionu i prvi put u našoj zemlji pokrenuli prikupljanje opasnog otpada na javnim lokacijama u Kragujevcu i Beogradu. Ovo su mali koraci koje smo preduzeli kako bismo ukazali na neophodna sistemska rešenja u ovim oblastima, a koja moraju biti usvojena na institucionalnom nivou.
Reč je o povećanju taksa za odlaganje otpada, kako bi bilo isplativije poslati ambalažni otpad na reciklažu, nego na deponije. Neophodna su podsticajna sredstva za uspostavljanje sistema skupljanja i za izvoz baterija i sijalica, jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo. Za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno skupile i tretirale. Rešenje koje smo predložili za uređenje posebnih tokova otpada je uvođenje obaveze za sve ugostitelje koji proizvode više od 50 obroka dnevno da pravilno razdvajaju otpad, a u okviru projekta „Pravilno upravljanje otpadom od hrane“. U saradnji sa kompanijom EsoTron i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) napravili smo i Vodič sa preciznim instrukcijama, koji u toj praksi može pomoći.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE.
