Svest stanovništva o resursnom bogatstvu, ali i odgovarajućem upravljanju otpadom je od velikog značaja, ali bez sistemskog delovanja očuvanje prirodnih resursa Srbije nema veliku šansu za razvoj.
Za cirkularnu ekonomiju neophodno je podsticanje i podrška kompanija u prelasku na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkuretnosti i efikasnosti, ali i edukacija za održivi razvoj i obrazovanjem dece od najranijeg perioda o recikliranju, očuvanju prirode i pravilnom odlaganju otpada, ocenjeno je na panel diskusiji „Cirkularna ekonomija“, koja je održana tokom drugog dana Međunarodne konferencije „Zelena agenda za Zapadni Balkan“. Konferenciju je organizovao Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije.
Mnogi cirkularnu ekonomiju poistovećuju sa upravljanjem otpadom, odnosno primarnom selekcijom i smanjivanjem otpada. Cirkularna ekonomija je mnogo više od recikliranja. Za razliku od ekstraktivnog industrijskog modela „uzmi-napravi-odbaci” koji dominira industrijskim sistemom, cirkularna ekonomija nastoji da ponovo definiše rast, usredsređujući se na pozitivne koristi koje očuvanje proizvoda, opreme i infrastrukture i njihova duža upotreba može doneti društvu.
Pročitajte još:
- STUBOVI PODRŠKE ZA PRIVREDNA DRUŠTVA U VREME ENERGETSKE KRIZE
- ŠTEDLJIVO KORIŠĆENJE RESURSA I BESKONAČNA RECIKLAŽA MATERIJALA – DA LI JE KRUŽNA EKONOMIJA BUDUĆNOST
- NAJAVA PANEL DISKUSIJE O CIRKULARNOJ EKONOMIJI
„Smanjenje korišćenja primarnih sirovina i posledično smanjenje odlaganja otpada ne može se postići samo recikliranjem, već se mora osmisliti proizvod tako da se kasnije može upotrebiti kao input za neki drugi proizvod“, rekao je prof. dr Petar Uskoković sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.
Civilni sektor ima uvid u probleme u oblasti cirkularne ekonomije, mapira i analizira aktere na lokalnom nivou i može da lobira za promene. Važno da se podstakne saradnja civilnog sa privrednim sektorom, kako bi se smanjio negativni uticaj otpada na životnu sredinu.
Ana Mitić-Radulović, koordinatorka Projekta UNDP-a rekla je da civilni sektor ima ulogu da ukazuje na pozitivne trendove, prati rad donosioca odluka i motiviše građane za aktivno zalaganje. Veoma je važna institucionalna podrška projektima i legistativa koja reguliše upravljanje otpadom, kako bi se razvijala idejna rešenja. Brojne organizacije u Srbiji se bave regulisanjem otpada i situacija se u toj oblasti popravila.
Reciklaža spada u ekološku ekonomiju, koja je ekonomija budućnosti. Nacionalni ekspert za održivost i klimatske promene mr Aleksandar Simić rekao je da treba podstaći kompanije da same ulažu u cirkularnu ekonomiju. Tehnologije jesu skupe, ali ozbiljni, veliki sistemi su počeli time da se bave. Zajedničkim naporima možemo da smanjimo negativne uticaje na životnu sredinu.
Ubrzane promene na tržištu zemalja EU obuhvataju prelazak sa linearnog na cirkularni model, uspostavljanje energetske efikasnosti, usvajanje EU standarda koji se odnose na količinu korišćene sirovine iz reciklata, kontrolu emisije gasova sa efektom staklene bašte, što će usloviti konkuretnost domaćih kompanija.
Dr Olga Gavrić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je rekla da su važne komponente zelene transformacije i energetska efikasnost, smanjenje ugljen dioksida i karbonska neutralnost, jer će doprineti konkurentnosti i opstanku.
Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS kazao je da treba razmotriti osnivanje Zelenog fonda da sa modernim menadžmentom stvorimo mogućnost da industrija može da povlači sredstva pod određenim kriterijumima i da na taj način razvijamo tržište. U kružnoj ekonomiji zatvaraju se ciklusi svih sirovina. Zatvaranje ciklusa zahteva mnogo više od pukog recikliranja. Menja se način na koji se stvara i čuva vrednost, ali i kako se proizvodnja čini održivijom i koji se poslovni modeli koristi. Reciklažna industrija može da napravi nove investicije koje bi dale novu vrednost reciklabilnih materijala koji ostaju u industriji.
Mirjana Vujadinović Tomevski
