Globalno zagrevanje, devastacija životne sredine i zagađenje ekosistema doprineli su aktuelizaciji koncepta cirkularnosti. Cirkularna ekonomija (CE) nastoji da zameni konvencionalni linearni model, jer pretpostavlja ponovnu upotrebu otpada u vidu inputa u sledećem procesu proizvodnje.
S tim u vezi zasniva se na dva načela: efikasno upravljanje resursima i smanjenje otpada.
Drugim rečima, CE podstiče racionalniju upotrebu ograničenih prirodnih resursa. Takođe, vodi nižim troškovima zagađenja kroz smanjenje otpada iz proizvodnje i potrošnje. Široka primena cirkularne ekonomije u različitim segmentima privrede doprinosi ostvarenju ciljeva održivog razvoja.
Postoji nekoliko preduslova koje je potrebno zadovoljiti u cilju efikasne implementacije CE. Za početak, važno je definisanje zakonskog okvira i institucionalne podrške. Drugo, prisustvo inovacija je izuzetno značajno za ostvarenje cirkularnosti. Naime, ova veza je kao dvosmerna ulica, jer dalja primena ovog principa podstiče nove inovacije i doprinosi unapređenju mikro i makro konkurentnosti. Treće, neophodno je ostvariti komunikaciju i saradnju između preduzeća, potrošača i ostalih stejkholdera u svim fazama životnog ciklusa proizvoda. Konačno, edukacija stanovništva je neizostavna karika u procesu buđenja ekološke svesti i širenja ekoloških vidika.
U FOKUSU:
- PREGLED STANJA SRBIJE U PROCESU PRELASKA NA CIRKULARNU EKONOMIJU
- ZNAČAJ EDUKACIJE ZA PRELAZAK NA CIRKULARNA REŠENJA
- RAZVOJ ZELENOG GRADA – NOV PRISTUP PLANSKOM UREĐENJU I UŠTEDAMA
Cirkularna ekonomija i eko-proizvodi
Jedna od glavnih karakteristika cirkularne ekonomije je i kreiranje zelenih (eko) proizvoda. Shodno tome, eko-proizvodi minimalno utiču na životnu sredinu u okviru svih faza životnog ciklusa proizvoda. Takođe, zeleni proizvodi moraju biti jasno označeni i deklarisani u cilju jednostavnijeg prepoznavanja i informisanja kupaca. Generalno, eko-proizvodi su diferencirani u odnosu na klasične proizvode i po svojstvima i po dodatnoj vrednosti za same potrošače. Cirkularna ekonomija ima različite ekonomske efekte: doprinosi razvoju novih tržišta, kanala distribucije, pojavi novih biznis modela i rastu zaposlenosti. U praksi se neretko reciklaža preinačava sa procesom cirkularne ekonomije. Međutim, reciklaža je samo jedna od kockica mnogo šireg pojma ovog koncepta.
Mnoge globalne ekonomije, uključujući i zemlje Evropske unije, ostvarile su signifikantne rezultate u domenu cirkularnosti. Sa druge strane, Srbija se nalazi u početnim fazama razvoja. S tim u vezi, u prethodnim godinama su ostvareni konkretni koraci i pomaci. Prošle godine je definisan Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, u okviru kog su definisane aktivnosti i mere na nacionalnom nivou do 2024. godine. Primena Akcionog plana za CE je svojevrsna podrška zelenoj tranziciji u Republici Srbiji, kao i ostvarenju ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan. Paralelno sa definisanjem prethodnog plana, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa Globalnim fondom za životnu sredinu (GEF), izabrali su devet projekata u okviru javnog poziva za inovacije u oblasti cirkularne ekonomije. Zajednička karakteristika selektovanih projekata je snižavanje gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje troškova generisanja i odlaganja otpada, kao i manja degradacija životne sredine. Pored ekološke, neki od projekata imaju i socijalnu komponentu dokazujući na taj način početnu premisu održivosti.
Tranzicija od linearnog ka cirkularnom modelu pretpostavlja i jasno definisanje nosilaca iste. Imajući to u vidu, glavni nosioci u Srbiji su u većini slučajeva korporacije i veliki proizvodni sistemi, kao i mali preduzetnici čiji značaj nije zanemarljiv. Naime, uprkos lokalnom uticaju i malom tržišnom učešću, mali proizvođači i novi brendovi eko-proizvoda ne samo da ostvaruju niži ekološki otisak i manje degradiraju životnu sredinu već doprinose efikasnijem upravljanju otpadom i racionalnoj upotrebi resursa, kao osnovnih premisi CE.
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
