Cirkularna ekonomija postaje sve važniji koncept u globalnim naporima za održivi razvoj, a njena primena u Srbiji može doneti brojne ekonomske, ekološke i društvene benefite. O tome kako cirkularna ekonomija može doprineti konkurentnosti domaće privrede, koji su njeni ključni izazovi i na koji način je možemo uspešno implementirati, razgovarali smo sa Sinišom Mitrovićem, rukovodiocem Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.
Šta je suština pojma cirkularna ekonomija i koje su prednosti njene primene u odnosu na linearnu?
– Svakog dana se sve više priča i raspravlja na temu cirkularne ekonomije. Imamo mnogo definicija i mnogo tumačenja šta je i dokle seže cirkularna ekonomija. Dobar deo ljudi vidi cirkularnu ekonomiju kroz prizmu upravljanja otpadom, što je samo deo cirkularnosti. Linearna ekonomija, koju toliko dugo živimo, udaljila nas je i konfrontirala sa prirodom i svaka sledeća generacija je uzimala više prirodnih resursa i raubovala životni prostor. Danas smo, nažalost, možda i kasno počeli da se treznimo, i to pod prisilom klimatskih promena koje menjaju naše živote kroz nenormalne prirodne nepogode koje pogađaju i teritoriju Zapadnog Balkana. Zemljina temperatura je prvi put u 2024. godini na godišnjem nivou premašila 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, tako da je i poslednja prilika da se ispune ciljevi Pariskog sporazuma o klimi dovedena u pitanje. Cirkularna ekonomija nije ’nova religija’ koju je evropska politička elita proizvela, već ona dolazi u ’nemoći’ evropske industrije da opstane bez kritičnih materijala i da zadrži konkurentnost u izazovu Amerikanaca, Kine i BRIKS ekonomija. EU mora hitno da se pozabavi dugogodišnjim preprekama i strukturnim slabostima koje je sputavaju. Više od dve decenije Evropa nije držala korak s drugim velikim ekonomijama, zbog stalnog jaza u rastu produktivnosti, a posebno je zaostajala u inovacijama. Danas je industrija Evrope pritisnuta visokim cenama energije i zahtevnim regulatornim rešenjima. Cirkularna ekonomija je na našim prostorima bila i pre dve stotine godina. Naši preci su živeli održivo, sa nula otpada, i čuvali su od zagađenja izvore, potoke i negovali regenerativnu poljoprivredu. A onda je došao socijalizam, industrijalizacija, komandna ekonomija, pa liberalni kapitalizam koji je doneo potrošačko društvo. Danas potrošimo resurse Srbije do polovine godine, a preko toga je prekomerno uzimanje iz prirode, što ona fakturiše kroz suše, poplave, erozije, ćelijske oluje i slične hazarde. Na kraju, najbolja definicija, koja se lako pamti: linearna ekonomija je proizvedi–upotrebi–baci, a cirkularna proizvedi–upotrebi–proizvedi.
U FOKUSU:
- Savremene tehnologije u upravljanju otpadom
- Inovacije za energetsku efikasnost i ekološku održivost
- Otpad kao resurs – put ka održivoj energiji u Srbiji
Kako ocenjujete trenutnu implementaciju cirkularne ekonomije u Srbiji i koji su najveći izazovi u ovom procesu?
– Cirkularna ekonomija u Srbiji ne zaostaje mnogo za EU, štaviše, neke naše kompanije su uveliko cirkularne, ali ne zbog populizma, nego zbog zdrave odluke da nije profit najvažniji nego napredak lokalne zajednice. Ono što otežava kompanijama poslovanje je što država trenutno nema mehanizam da nagradi takve kompanije, npr. smanjenje poreza na dobit ili oslobađanje od ekoloških naknada. Da se razumemo, ni EU nije rešila taj problem, ali uveliko radi na tome. Cirkularni proizvod je skuplji i samim tim ima nezdravu konkurenciju od istog proizvoda koji nije cirkularan. Trenutno se sa puno napora radi na sistemu merenja cirkularnosti, tako da će svaki proizvod imati svoj takoreći pasoš, u kojem će biti zabeleženi i potrošnja energije i vrsta energije, vrsta sirovine, da li je korišćen reciklažni materijal i na kraju kako se reciklira proizvod i u kom procentu. Biće u tom pasošu još podataka, ali u svakom slučaju, kupci će imati dosta informacija. Naša vodeća misija u Privrednoj komori Srbije jeste transfer znanja ka kompanijama, posebno u delu dekarbonizacije poslovanja. Moramo ohrabriti kompanije da gledaju u budućnost i da menjaju vid poslovanja. Inače, konkurentnost će sve više zavisiti od toga koliko ozelenjavamo proizvodnju. Srbija ima strateške dokumente u cirkularnoj ekonomiji i najvažniji i najteži je proces primene i uvođenja predviđenih mera. Zelena transformacija Srbije omogućiće rast od jedan odsto BDP-a godišnje. Ali nekako od sredine 2024. godine čini mi se da zelena misija gubi trku jer mala i srednja preduzeća ne registruju benefit zelene regulacije osim povećanja administriranja i povećanja troškova proizvodnje. Sve su otvoreniji napadi na Evropski zeleni dogovor, pritisak da se odlože mere taksonomije, posebno porez na ugljenik. Sada je kod nas u Srbiji najskuplja reč – predvidivost poslovanja. Mnogo je faktora rizika, trampizam, nove carine, sankcije NIS-u, dekarbonizacija energetskog sektora, cene resursa, dobavljački lanci… Sve to zajedno nas motiviše da izgradimo strateške politike koje će nositi Srbiju ka razvijenom svetu i budućim ekonomskim grupacijama.
Kako primena cirkularne ekonomije utiče na smanjenje industrijskog otpada i unapređenje sistema reciklaže u Srbiji?
– Kada imamo pet milijardi stranih direktnih investicija i rast ekonomije od četiri odsto na godišnjem nivou, onda ta industrija mora da ima gotova rešenja za otpad koji se generiše. Mislim da sada imamo najskuplja rešenja za zbrinjavanje industrijskog otpada u Evropi, siromašnu infrastrukturu za sakupljanje i tretman, nedovoljno znanja i dobrih praksi i naravno finansija da se sve to organizuje. Uz to dolazi i otpor javnosti, opravdan otpor građanstva ako na vreme ne ispregovarate sa građanima i civilnim sektorom o najboljim rešenjima za okolinu. Moramo biti hrabri, posebno na lokalu, transparentni i sa poverenjem da su investicije u infrastrukturu za industrijski otpad (skladišta, treman) mnogo bolja rešenja nego rasipanje u prirodu, vodotokove ili zakopavanje. Industrijski otpad može postati resurs za druge industrije i to jeste razlog zašto mi u Privrednoj komori Srbije zagovaramo ’industrijsku simbiozu’, da otpad iz jedne industrije postaje sirovina za mala i srednja preduzeća, posebno u generisanim količinama plastike, otpadnih guma, crnih i obojenih metala, kablova i drugo.
Intervju vodila: Milena Maglovski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
