Emisije gasova sa efektom staklene bašte predstavljaju ozbiljan problem kojim se Evropska unija počela baviti pre više od 20 godina, kada je usvojila Sistem za trgovinu emisijama (EU ETS). Ovaj sistem, zasnovan na principu plati koliko zagađuješ, ograničava ukupnu količinu emisija i omogućava kompanijama da trguju dozvolama. Kompanije koje ostvare uštede u količini emisija, višak mogu da prodaju onim kojima su potrebne dodatne dozvole, odnosno dodatne količine. Na taj način kompanije se podstiču da ulažu u čiste tehnologije, a emisije gasova ostaju u domenu opšteg ograničenja, raspodeljujući se samo koja će kompanija koliko da ih emituje. Međutim, sistem ima nedostatke. Kompanije su često premeštale proizvodnju u zemlje izvan EU gde ne postoje stroge mere za smanjenje emisija, čime su zaobilazile ograničenja i unosile emisije nazad u Uniju kroz uvoz proizvoda i na taj način ugrožavale globalne klimatske ciljeve.
Kako bi se zaustavilo takozvano karbonsko curenje iz zemalja izvan Evropske unije i nadomestio propust u EU ETS, 2022. godine ostvaren je dogovor o uredbi Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).
CBAM sastavni je deo Fit for 55 paketa koji ima za cilj da Evropska unija smanji neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine.
Na kojim principima se zasniva
Evropska unija uvozi mnoge proizvode iz zemalja koje nisu njene članice. Ovo je od posebnog značaja za kompanije van EU jer im omogućava širenje tržišta i održavanje konkurentnosti. Međutim, u cilju ostvarivanja globalnih klimatskih ciljeva, Evropska unija je uvela mere koje imaju za cilj da motivišu kompanije i iz tih zemalja da pređu na čistu energiju i tehnologiju. CBAM je alat koji postavlja cenu za emisije ugljen-dioksida nastale tokom proizvodnje dobara intenzivnih u pogledu emisije ovih gasova. Dakle, ako kompanija iz zemlje van EU želi da izveze svoje proizvode u Uniju, moraće da plati za emisije ugljen-dioksida koje su ugrađene u proizvod. Ove ugrađene emisije odnose se na sve emisije koje su nastale tokom celokupnog procesa proizvodnje proizvoda, uključujući i transport. Što je proizvod imao čistiji proces proizvodnje, to će biti niža cena naknade za emisije.
U FOKUSU:
- Solarna energija kao pokretač promena
- ESG standardi kao temelj održive budućnosti
- Put ka održivosti i ekološkoj odgovornosti
Prelazna faza
Kako bi se industrijama omogućilo da pređu na čistiju tehnologiju i energiju na lakši i pažljiviji način, CBAM nije odmah stupio na snagu u punoj primeni. Prelazni period pruža industrijama dovoljno vremena da se prilagode novim pravilima i obavezama, kao i da razviju potrebnu infrastrukturu za efikasno sprovođenje Mehanizma. Zbog toga je uspostavljena prelazna faza koja je na snagu stupila 1. oktobra 2023. godine, a prvi izveštajni period za uvoznike završen je 31. januara 2024. godine. U ovom periodu, CBAM se primenjuje na uvoz određenih proizvoda kod kojih je procenjeno najveće karbonsko curenje i to su cement, gvožđe, čelik, aluminijum, đubriva, električna energija i vodonik. Treba pomenuti da uvoznici tokom prelaznog perioda neće imati obavezu da kupuju i predaju CBAM sertifikate. Njihova jedina obaveza biće da prijave emisije gasova sa efektom staklene bašte, uključujući direktne i indirektne emisije koje su sadržane u proizvodima koje uvoze.
Do kraja 2024. godine, kompanije mogu da biraju jedan od tri načina izveštavanja o emisijama svojih proizvoda: EU metodologija (nova pravila EU), Ekvivalentna metoda (tri opcije) i Podrazumevane vrednosti (do jula 2024). Međutim, od 2025. godine kompanije koje izveštavaju o emisijama proizvoda moraće da koriste EU metodologiju, što znači precizno računanje emisija prema pravilima Evropske unije. Ako proizvod ima delove za koje nije lako dobiti tačne podatke o emisijama (složeni proizvodi), omogućeno je korišćenje procene emisija (podrazumevane vrednosti), ali samo za najviše 20 odsto ukupnih emisija proizvoda, dok ostatak emisija mora da bude tačno izračunat. Još jedna novina koja se uvodi od početka 2025. godine jeste da će operateri postrojenja izvan EU moći da dele podatke o emisijama preko CBAM portala umesto da ih, kao do sada, šalju svakom uvozniku posebno. Na kraju, od 2025. godine, kompanije koje žele da uvoze proizvode obuhvaćene CBAM pravilima moći će da steknu status ovlašćenog CBAM deklaranta, kroz podnošenje zahteva putem CBAM registra. Njihov zahtev pregledaće nadležno telo u državi u EU u kojoj su registrovani.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE
