Budućnost je u nuklearnoj energiji

Zašto su vetar i sunce kao obnovljivi izvori energije ekološki manje prihvatljivi i ekonomski manje isplativi od nuklearne energije i koliko u strategiji razvoja elektroenergetskog sistema može da nam pomogne primer Francuske, objašnjava prof. dr Milenko Đurić.

Prelazak na korišćenje obnovljivih izvora energije, kao strategije elektroenergetske budućnosti, nije tako jednostavan zadatak, a nije ni primenjiv u svakoj zemlji. Budući da je Srbija svoj hidropotencijal u velikoj meri iskoristila, da solarna i vetroenergija nisu tako čiste kako na prvi pogled izgleda i da se ne možemo osloboditi termoelektrana na ugalj još najmanje 30 godina, jedan od naših najpriznatijih stručnjaka za elektroenergetske sisteme prof. dr Milenko Đurić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji, upozorava da moramo biti trezveni u odabiru strategije za budućnost. Kao mala zemlja, ne možemo sebi da dozvolimo skupe eksperimente, zbog čega profesor predlaže da sagledamo primer Francuske koja se preorijentisala na nuklearne elektrane i proizvodi dva puta jeftiniju električnu energiju nego Nemačka koja je investirala u razvoj OIE.

EP: Prošle godine oborili smo neslavne rekorde u zagađenosti vazduha u glavnom gradu tokom grejne sezone, a predstoji nam hladnije doba godine. Da li je ugalj jedini uzročnik problema i da li mislite da će se scenario ponoviti i ove zime? 

Milenko Đurić Za ceo Beograd ne mogu reći ništa jer ne raspolažem pouzdanim podacima. Ja živim na Vračaru, blizu crkve Svetog Save. Ceo kvart obilazim šetajući moje pse, a prošle jeseni nisam primetio da je iko nabavio ugalj. Vazduh je, ipak, u više navrata pri nepovoljnim vremenskim uslovima, bio jako zagađen. Ubeđen sam da je tome uzrok bio automobilski saobraćaj. Mislim da starost automobila veoma malo doprinosi povećanju zagađenosti vazduha. Osnovni razlog je enorman broj automobila koji je odavno u Beogradu prevazišao podnošljivu cifru. Smatram da ekološku taksu treba uvesti na gorivo, a ne na automobile, jer automobil koji stoji ne zagađuje vazduh.

EP: Evropske zemlje daleko su odmakle u realizaciji planova za dekarbonizaciju elektroenergetskih sistema i prelazak na obnovljive izvore energije. Kada očekujete da će se i kod nas stvoriti uslovi da se operativno pređe na ovu strategiju? 

Milenko Đurić Smatram da se Srbija ne može odreći termoelektrana na ugalj još najmanje 30 godina. Može se primeniti najbolja tehnologija za prečišćavanje dimnih gasova, ali emisija C02 se ne može izbeći.

Foto-ilustracija: Unsplash

EP: Nedavno je objavljeno da su najnovija istraživanja vrlo ohrabrujuća jer rezultati upućuju na to da struka može uspešno da eksploatiše energetske sisteme sa čak 100 odsto proizvodnje električne energije iz OIE. Šta to, praktično, znači? 

Milenko Đurić Nisam siguran da je podatak koji navodite tačan. Vetroelektrane i solarne elektrane generišu električnu energiju najlošijeg kvaliteta, jer im je proizvodnja stohastičkog karaktera. Takvi izvori zahtevaju postojanje jednog baznog elektroenergetskog sistema koji u svakom trenutku može da pokrije potrebe potrošnje, kada proizvodnja vetro i solarnih elektrana padne, što se, nažalost, može desiti u veoma kratkom periodu.

EP: I deca u osnovnoj školi uče da je naš hidropotencijal iznad evropskog proseka, ali nedovoljno iskorišćen. Imamo li potencijala za još velikih hidrocentrala? 

Foto-ilustracija: Pixabay

Milenko Đurić To što deca uče u osnovnoj školi možda je važilo za bivšu Jugoslaviju. Hidropotencijal Srbije je u velikoj meri iskorišćen. Postoji potencijal na Ibru (te hidroelektrane su isprojektovane, ali ne znam koliko se odmaklo u daljim koracima) i na Drini, gde će potencijal morati da se deli sa Republikom Srpskom.

EP: Kakva je budućnost mini-hidroelektrana u Srbiji, s aspekta isplativosti, ekologije, političke volje, pa i prava građana?

Milenko Đurić Potencijal za mini-hidroelektrane je mali, a s aspekta države, zanemarljiv. Ekološke štete koje mogu nastati izgradnjom takvih objekata mogu biti velike, naročito ako se dozvoli da profit investitora bude glavni pokretač za takve investicije. Mislim da se nadležnost nad potencijalima za male hidroelektrane mora dati lokalnom stanovništvu, na čijoj teritoriji se nalaze ti potencijali. Tako će se sigurno izbeći rešenja koja će narušavati ekologiju.

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti