Prvomajske praznike iskoristila sam za posetu Milanu, između ostalog i da bih videla brojne objekte renomiranih svetskih arhitekata, koji su svojim delima poslednjih godina doneli ovom gradu status najznačajnijeg evropskog gradilišta. Posebno me je – od kako sam prvi put čula za njega – fascinirao objekat lokalnog arhitektonskog studija Boeri, nazvan „Verikalna šuma“ ili Bosco Verticale. Ime nije alegorično – na terasama dve kule od 26 odnosno 18 spratova zasađeno je preko 700 stabala visine 3-6 metara, oko 5.000 žbunova i desetak hiljada sitnijih biljaka. Zvuči neverovatno, a upravo tako i izgleda. Skladne fasade pravilnih formi koje se ponavljaju u dinamičnom ritmu, i na njima – kao da je to nešto najprirodnije – prelepo drveće, puzavice, slapovi zelenila koji se prelivaju sa terase na terasu… količina zasađenih biljaka ekvivalentna je površini šume od oko jednog hektara.
Ideja autora je bila formiranje održive stambene zgrade kao modela za povećanje urbanog biodiverziteta bez širenja teritorije grada – povećanjem gustine prirode u vertikalnom smislu. Osim koristi od prerade ugljen dioksida i stvaranja kiseonika, zelenilo na terasama ovih kula doprinosi i stvaranju umerenije mikroklime leti kao i zimi. Ovako radikalan koncept podrazumeva pažljivo planiranje i usaglašavanje svih elemenata zgrade – od konstrukcije koja mora da izdrži naprezanja usled neubičajene količine zelenila, preko testiranja budućeg uticaja vetra na zasađeno drveće, osmišljavanja samo-održivog sistema navodnjavanja koji upotrebljenu vodu ponovo koristi, do korišćenja toplotnih pumpi radi dodatnog smanjenja potrošnje ne-obnovljive energije… Timovi vrhunskih stručnjaka hortikulture pažljivo su birali i unapred odgajali biljne vrste u skladu sa stranom sveta i visinom na kojima će biti zasađene… Objekat je građen od 2009. godine, a svečano otvoren oktobra 2014.
Od tada je već dobio nekoliko najprestižnijih svetskih nagrada za visoke zgrade, uključujući i nagradu za „Najbolju visoku zgradu širom sveta u 2015.“ koju dodeljuje internacionalna organizacija CTBUH. Održavanjem objekta uključujući i zelenilo bavi se kondominijum – sistem koji se polako formira i kod nas pri većim stambenim kompleksima. Biće zanimljivo pratiti život ovog objekta u godinama koje dolaze; u nadi da će se ovaj ugledni primer pokazati uspešnim i da će nicati sve više „vertikalnih šuma“, ostaje nam da im se divimo i zamišljamo kakvo je zadovoljstvo probuditi se na 17. spratu i kroz prozor ugledati krošnju – našeg vlastitog drveta…
Autor teksta: Ivana Tadić, diplomirani inženjer arhitekture
