Biomasa
Materija u prirodi kruži, a energija protiče – to je lekcija koju smo svi utvrdili još u osnovnoj školi. Čovek, kao deo prirode, može da iskoristi kruženje materije i za sebe pribavi koristi kao što su proizvodnja toplotne i električne energije ili pokretanje industrijskih pogona, a da pritom ne doprinosi uvećanju emisija gasova sa efektom staklene baste (GHG emisija).
Kada proizvodimo energiju sagorevanjem fosilnih goriva, dodajemo velike količine ugljenika u životnu sredinu i remetimo ravnotežu u atmosferi. Fosilna goriva su jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena pa je otuda jasno zašto je odustajanje od zagađujućih energenata jedan od vodećih prioriteta globalne zelene tranzicije.
Sa druge strane, biomasa je sva organska materija biljnog i životinjskog porekla koja se u prirodnim procesima raspada i emituje gasove ugljenika. Sagorevanjem ovih ostataka ne doprinosimo uvećanju ukupne količine ugljenika u prirodi jer bi on svakako bio oslobođen u prirodnim procesima raspadanja materije. Za biomasu, kao energent, kažemo da je karbonski-neutralna jer oslobođeni ugljenik biva kompenzovan novoizraslim biljkama koje kasnije apsorbuju ugljen-dioksid. Biomasu takođe klasifikujemo kao obnovljivi izvor energije budući da se biljna i životinjska organska materija u prirodi stalno obnavlja.
Zbog svoje pristupačnosti i raznolikosti, biomasa se već vekovima koristi za ogrev i kuvanje, naročito u manje razvijenim zemljama. Danas je ovaj energent sve zastupljeniji i u razvijenim zemljama gde, kao obnovljivi izvor energije, igra važnu ulogu u procesu energetske tranzicije.
Kritike
Iako se biomasa, kao i ostali obnovljivi izvori energije, uglavnom spominje u pozitivnom kontekstu, na račun ove grupe energenata može se čuti i pokoja kritika.
One su mahom usmerene na biomasu dobijenu sečom šuma zbog uništavanja prirodnih ekosistema. Takođe, drveće ne može dovoljno brzo da izraste i kompenzuje ugljenik koji je oslobođen sagorevanjem biomase, pa tako biomasa zbog nesavesnog ponašanja od čistog može postati još jedan zagađujući izvor energije.
Šta spada u biomasu?
Svi biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede, industrijski i komunalni organski otpad, kao i životinjsko đubrivo i kanalizacija mogu se svrstati u biomasu.
Preradom biomase možemo dobiti različite vrste biogoriva koja predstavljaju ekološku alternativu za još uvek dominantna fosilna goriva. To nam otvara mogućnost za iskorišćavanje tržišnih viškova žitarica, ali i uzgajanje krompira, sirka, suncokreta, soje i jerusalimske artičoke za namensku proizvodju biogoriva.
Kako iskoristiti biomasu za proizvodnju energije?
Jedinstven termodinamički proces kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije primenjen je u kogenerativnim postrojenjima (CHP eng. – combined heat and power) čime se iskoristivost biomase ili biogasa drastično povećava.
I dok u drugim, konvencionalnim sistemima za proizvodnju električne energije, faktor iskorišćenja primarnog goriva iznosi od 30 do 40 odsto, u CHP postrojenjima on doseže čak više od 85 odsto budući da se otpadna toplotna energija, u vidu pare ili tople vode, oslobođena u procesu proizvodnje električne energije koristi za potrebe tehnološkog procesa ili za grejanje prostora. Time se ostvaruju značajne uštede u operativnim i ukupnim troškovima postrojenja.
Na prikazanom dijagramu možete pogledati projekciju Vlade Srbije za izgradnju kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i koliki je udeo elektrana na biomasu i biogas u ukupnoj projektovanoj snazi elektrana u rasponu od 2015 do 2030. godine.
Kako pravilno započeti pripremu za izgradnju postrojenja na biomasu?
Pre svega, budućem investitoru predstoji da odabere lokaciju za izgradnju postrojenja na biomasu ili biogas, uzimajući u obzir dostupnost i količine ovih sirovinskih potencijala, budući da to utiče na odluku o kapacitetu postrojenja. Međutim, proveru odabrane lokacije i procenu ekonomičnosti prikupljanja i transporta biomase do budućeg postrojenja, kao i proračun isplativosti čitave investicije shodno električnoj iskoristivosti postrojenja, trebalo bi poveriti projektantskoj kući sa odgovarajućim iskustvom u ovoj oblasti.
Pri izboru projektantske kuće trebalo bi proveriti da li su stručnjaci koji u njoj rade već pripremali studije izvodljivosti, idejne i glavne projekte u oblasti energetike, i da li poznaju proceduru dobijanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije.
Saradnici Energetskog portala mogu pomoći potencijalnim ulagačima u elektrane na biomasu ili biogas da na lakši način dođu do svih ovih informacija, stoga ako imate bilo kakvu nedoumicu, slobodno nam pošaljite pitanja na info@energetskiportal.rs.
Koliki je potencijal biomase u Srbiji?
Pri proceni raspoloživosti ovog sirovinskog potencijala, potrebno je uzeti u obzir sledeće podatke:
* resurs biomase procenjuje se na 3.405 miliona tona naftnog ekvivalenta
* biomasa čini 61 odsto ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije
* raspoloživa količina drvne mase, koja je mahom zastupljena u centralnoj Srbiji, iznosi 1,53 miliona tona naftnog ekvivalenta
* poljoprivredna biomasa (ostaci u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi voća) dostupna je u Vojvodini i njen potencijal iznosi oko 1,67 miliona tona naftnog ekvivalenta, ali stepen njenog iskorišćenja nije veći od 2 odsto.
Uprkos bogatim resursima biomase, kako sa aspekta njene biološke raznolikosti tako i u pogledu rasprostranjenosti, ona se u Srbiji ipak nedovoljno koristi za efikasno dobijanje energije. Štaviše, na jugu i istoku naše zemlje drvna masa se primarno i nekontrolisano upotrebljava kao drvo za ogrev.
Ipak, umesto što pretežno dobijamo ograničenu količinu neefikasno iskorišćene toplotne energije iz biomase, možemo je u namenskim postrojenjima upotrebiti za istovremeno dobijanje toplotne i električne energije.
Korisni linkovi:
*Na sajtu Zelenaenergija.pks.rs nalazi se onlajn platforma za trgovinu biomasom u Srbiji – prva te vrste u Srbiji i regionu i jedna od malobrojnih u Evropi.
