Održivi razvoj je cilj kome teži austrijska vlada, a u pojedinim oblastima on je gotovo sasvim dosegnut. Austrija je dobila sertifikat PEFC za održivo šumarstvo za više od 90 odsto svojih šuma, a u razgovoru sa ambasadorom Austrije u Srbiji Nikolausom Luterotijem potrudili smo se da saznamo o napretku u drugim sektorima kao i o tome čime se sve bavi Ministarstvo održivosti.
EP: Prema Indeksu ekoloških performansi (EPI) za ovu godinu, Austrija je napravila iskorak u poslednje dve godine dospevši na osmo mesto rang liste. Šta je doprinelo ovakvom uspehu?
Nikolaus Luteroti: Indeks ekoloških performansi pruža vrlo detaljnu procenu stanja u životnoj sredini kao i ostvarenog napretka. Države dobijaju svoje mesto na rang-listi na osnovu 24 pokazatelja u deset kategorija. Zato nas veoma raduje što naš neprestani napredak u oblasti ekologije zavređuje svetsku pažnju. Sa druge strane, važno je da zadržimo zdravorazumski pristup, jer znamo koliko je teško praviti poređenja na globalnom planu. Austrija ulaže velike napore u brojnim oblastima klimatske politike, tako primera radi, u oblasti klimatske zaštite, količine otpada i upravljanja otpadom, prerade otpadnih voda, javnog prevoza, alternativnih izvora energije, ekoloških taksi i energetske efikasnosti. Drvo čini okosnicu zelene gradnje, a biomasa od drveta je osnova energije iz obnovljivih izvora. Mi smo povećali naplatu ekoloških taksi sa 7.087 miliona evra u 2005. godini na 9.052 miliona evra u 2016. godini (to uključuje takse na energiju, saobraćaj, zagađenje životne sredine i resurse). Efikasnost resursa u Austriji se povećala za više od 30 odsto od 2000. godine. Apsolutna potrošnja prirodnih resursa smanjila se u periodu od 2000. do 2015. godine, a naročito od 2006. godine, za 6,1 odsto.
Oblast u kojoj i dalje imamo probleme jeste saobraćaj, i to uglavnom tranzitni, budući da se Austrija nalazi u centralnom delu Evrope i prevozničke rute prolaze kroz našu zemlju.
EP: Anketa koju je sprovela međunarodna konsultantska kuća Mercer pokazala je da se nigde u svetu ne živi tako dobro kao u Beču. Da li su i drugi gradovi na tragu primera prestonice?
Nikolaus Luteroti: Ova rang-lista kvaliteta života u gradovima počiva na pokazateljima koji uključuju ekonomsko, političko, socijalno i socio-kulturno okruženje, zatim medicinsku i zdravstvenu zaštitu, funkcionisanje javnih službi i transporta, stanovanje, potrošačku robu, škole, obrazovanje i rekreaciju. Morate uzeti u obzir da se pomenuto istraživanje zasniva na mišljenju stranih državljana sa privremenim boravkom u Beču. Od ukupno 231 velikog grada, Beč je jedini austrijski grad čiji se kvalitet života ocenjuje u ovoj studiji Mercera. U svim drugim gradovima u Austriji lokalne vlasti takođe nastoje da unaprede kvalitet života građana i da pruže što bolju ponudu posetiocima kao i da ostvare dobre rezultate u prethodno navedenim kategorijama. Nema sumnje da je Beč dobro mesto za život, ali bi pravedno bilo reći da život i u drugim gradovima kao što su Grac, Salcburg ili Insbruk odlikuju podjednake pogodnosti, možda čak i više nego u Beču.
EP: Početkom 2018. godine dobili ste Savezno ministarstvo za održivost i turizam čija se nadležnost proširila i na energetiku, rudarstvo, regionalnu politiku i strukturne fondove. Šta povezuje sve ove sektore?
Nikolaus Luteroti: Pomenuto ministarstvo zaista ima izuzetno široku nadležnost budući da pokriva poljoprivredu, šumarstvo, vodu, životnu sredinu, rudarstvo, energiju i turizam. Međutim, kada bolje pogledate sve ove oblasti, shvatićete da su one od suštinskog značaja za održivost života i za razvoj ruralnih područja. Sva ova područja rada su u uskoj vezi sa prirodnim resursima neophodnim za naš život. U poljoprivredi su vam potrebni čist vazduh, zemljište i voda za proizvodnju zdrave hrane, a održive šume vam trebaju za gradnju kuća, proizvodnju nameštaja i biomasu. Šume prečišćavaju vazduh i vodu i proizvode kiseonik. Prilikom proizvodnje zelene energije ne dolazi do ispuštanja CO2, a ova tehnologija doprinosi stvaranju novih radnih mesta u unutrašnjosti zemlje. Stoga ovo ministarstvo u suštini jeste Ministarstvo održivosti.
EP: Koji su najvažniji koraci Programa za prevenciju stvaranja otpada iz 2017. godine?
Nikolaus Luteroti: Područja delovanja u okviru ovog Programa obuhvataju prevenciju otpada tokom izgradnje i prilikom rušenja objekata, kao i smanjenje stvaranja otpada u preduzećima i ustanovama, zatim u domaćinstvima, a naposletku tu je i otvaranje mogućnosti za ponovnu upotrebu proizvoda. Prevencija nastajanja otpada je koncept koji je osmišljen da u prvom redu utiče na planiranje, proizvodnju i zadovoljavanje potreba. Za svako područje rada postoje obimni paketi mera. Ipak, navešću nekoliko primera kao što su promocija građevinskih tehnika sa niskom količinom otpada kao i odgovarajućih pilot projekata, promocija dizajna koji uključuje popravku, ponovnu upotrebu i recikliranje proizvoda na katedrama za industrijski dizajn, zatim razvoj rešenja za ambalažu koja se ponovo može koristiti, informativne kampanje usmerene ka potrošačima (ambalaža za napitke za višestruku upotrebu, torbe za kupovinu, nalepnice za ekološki uticaj namirnica) ili podsticaji za kompanije koje sprečavaju nastanak poljoprivrednog otpada i nacionalne kampanje za podizanje svesti usmerene ka domaćinstvima.
EP: Brojna nedavno sprovedena istraživanja potvrdila su da razvijen turizam značajno pogoršava posledice klimatskih promena. Da li postoje podaci o stepenu uticaja turizma na životnu sredinu u vašoj zemlji?
Nikolaus Luteroti: Turizam podrazumeva putovanja koja posledično izazivaju ispuštanje štetnih gasova. Ipak, većina naših gostiju dolazi iz susednih zemalja, pa to rastojanje nije daleko. U Austriji se poklanja veliki značaj razvoju održivih turističkih ponuda. To uključuje održive vidove transporta (na primer, mobilna rešenja „poslednja milja” što obuhvata i besplatni lokalni prevoz i taksi za goste), kao i ponudu lokalnih proizvoda. Štednja vode i energije, kao i ograničeno stvaranje otpada, spada u uobičajenu praksu u hotelima. Tokom proteklih godina Ministarstvo je podržalo pome-nute inicijative što je, uz doprinos partnera iz javnog i privatnog sektora, uticalo na to da posetioci iz čitavog sveta jasno prepoznaju Austriju kao održivu i ekološku destinaciju. Turističke agencije i prevoznička preduzeća zajednički rade na stvaranju održivih rešenja za mobilnost. U primere takve saradnje spada i međunarodna krovna organizacija Alpine Pearls, koja povezuje 25 alpskih sela u potrazi za rešenjima za mobilnost koja su ekološki prihvatljva kao i za boravak gostiju koji neće ugroziti klimu. Ova organizacija je formirana nakon dva uzastopna projekta Evropske unije (Alps Mobility i Alps Mobility II) koja su sprovedena na inicijativu Ministarstva. Kad je reč o klimatskim promenama, neophodne su mere kojima će se na primer, smanjiti emisija gasova kao i mere kojima će se uvesti efikasnost upotrebe resursa. U izradi novog Masterplana za austrijski turizam, Ministarstvo takođe uzima u obzir i probleme koji su nastali kao posledica klimatskih promena. Ovaj Masterplan za kontinuirani razvoj održivog i konkurentnog turizma biće predstavljen u prvom kvartalu 2019. godine.
Intervju vodila: Tamara Zjačić
Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.
