Više od 200 naučnica i naučnika uputilo je javni apel za očuvanje reke Studenice i sprečavanje izgradnje mini-hidroelektrane (MHE) „Studenica S4 – Gradina” u gradu Kraljevu.
U obrazloženju navode da bi pregrađivanje i potapanje dela klisure Studenice izazvalo trajne i nepovratno štetne posledice po Park prirode Golija i na sveukupne ekosisteme koji uključuju i veliki broj retkih, reliktnih, zaštićenih, strogo zaštićenih i endemičnih vrsta biljaka i životinja i čineći ovo područje jedinstvenim refugijumom flore i faune od svetskog značaja.
„Studenica je osnovna vrednost i žila kucavica ekosistema planinskih masiva Golije, Čemernog i Radočela zbog čega je uključena u UNESKO program Čovek i biosfera kao rezervat biosfere Golija – Studenica. Izgradnja mini – hidroelektrane Studenica S4 – Gradina, kao i eventualni drugi zahvati duž čitavog toka reke Studenice predstavljali bi remetilački faktor, ne samo u delu klisure predviđenom za potapanje, već na celom slivu i ozbiljan rizik po ekološke i predeone vrednosti PP Golija i RB Golija – Studenica”, navedeno je u apelu naučne zajednice.
Područje predviđeno za izgradnju MHE Studenica S4 – Gradina, prema CORINE bazi podataka o zemljištu, odlikuje se izuzetnom biološkom raznovrsnošću. Ovde se smenjuju poljoprivredne površine, prirodni elementi poput šumaraka i šuma bogatih ugroženim i retkim vrstama biljaka.
Iako se mini-hidroelektrane javnosti često predstavljaju kao ekološki prihvatljiv izvor energije, naučnici upozoravaju da njihova izgradnja ima ozbiljne posledice po Prirodu jer narušavaju vodni režim, ugrožavaju biodiverzitet i menjaju prirodnu dinamiku reka.
Pročitajte još:
- Zagađenje voda u EU: Naučnici traže hitno ažuriranje propisa
- Portal e-TAKSE – Dostupan novi sistem za plaćanje ekoloških naknada
- Japanski istraživači razvili plastiku koja se razgrađuje u moru za dan, vraćajući prirodi fosfor i azot
„Svaka promena u vodotoku, a posebno prouzrokovana izgradnjom 30m visoke i u kruni 100m široke brane, će izvesno imati dalekosežne negativne posledice po reku, njen sliv i zaštićeno područje kojim skoro celim svojim tokom teče. Poremećaj u ovom prirodnom ciklusu može dovesti do gubitka staništa i prekida ekoloških procesa. Osim toga, dodatnu štetu donosi izgradnja pristupnih puteva i prateće infrastrukture, što dovodi do krčenja šuma, isušivanja vlažnih staništa, erozije tla i gubitka prirodnog pokrivača”, tvrde naučnici.
Na slivu Studenice se već nalazi šest mini – hidroelektrana, a sada se planira i sedma, što dodatno povećava pritisak na ovaj krhki ekosistem.
Stoga naučnici apeluju na organe grada Kraljeva, Vladu Republike Srbije, UNESKO i IUCN da učine sve što je u njihovoj nadležnosti da spreče devastaciju reke Studenice i preduzmu mere radi njene zaštite i zaštite prirodnog bogatstva ovog područja.
Energetski portal
