Država blagostanja, zemlja sa najdužim stažom monarhije u Evropi i sa najsrećnijim stanovnicima, rodno mesto LEGO kocki, životnog stila „hygge” i čuvenog bajkopisca Hansa Kristijana Andersena – možemo se truditi da pronađemo najslikovitiju odrednicu koja bi opis Danske sažela u par reči ali ona bi i dalje tek delimično odrazila uspeh ove nordijske države. U osnovi prosperiteta Danske stoji pre svega društvena ravnoteža, visok stepen poverenja u državu, snažna saradnja javnog i privatnog sektora, izuzetno nizak nivo korupcije, kao i besplatna zdravstvena zaštita i obrazovanje.
Osim ovoga, Danska ulaže napore da stvori „zeleno” i održivo društvo koje će do 2050. godine dosegnuti cilj da svu energiju crpi iz obnovljivih izvora energije. Prema Indeksu upravljanja životnom sredinom (EPI) za 2018. godinu ova zemlja se nalazi na trećem mestu, a njeni građani smatraju svojom civilizacijskom obavezom da brinu o svom okruženju. Otuda ne iznenađuje činjenica da u Danskoj broj bicikala premašuje broj stanovnika. U razgovoru sa danskim ambasadorom u Srbiji Andersom Kristijanom Haugorom saznali smo koje su mere Danci preduzeli kako bi se našli na ovako visokim pozicijama, ali i koje projekte je danska ambasada do sad sprovodila u Srbiji i u kojim oblastima bismo još mogli da sarađujemo kako bismo obezbedili veću stopu privrednog rasta u našoj zemlji.
EP: Prema EPI rangiranju za ovu godinu, Danska je zauzela treće mesto što je za većinu zemalja poželjna i prilično nedostižna pozicija. Ipak, kada uzmemo u obzir samo ribarstvo i šumarstvo, status Danske je nešto drugačiji. Šta je do sada vaša država preduzela kako bi se sprečili gubici u površinama pod šumom kao i u zalihama riba i školjki u Baltičkom moru?
Anders Haugor: Naše rangiranje u oblasti ribarstva predstavlja posledicu kontinuiranog i rapidnog opadanja ribljih zaliha. Ovo je stvar od velikog značaja za nas, posebno zato što je ribarstvo veoma važna industrija u našoj zemlji i ima veliku izvoznu vrednost. Danska agencija za ribarstvo zadužena je za regulisanje komercijalnog ribarstva, a njene ambicije su da podrži rast kroz zelenu tranziciju. Sredstva se obezbeđuju kroz Evropski fond za razvoj održivog ribarstva i poljoprivrede, a istovremeno se vrše inspekcije kako bi se obezbedilo održavanje ribljih zaliha u danskim morskim vodama. Zalihe riba i priroda u Baltičkom moru naročito su ugrožene, s obzirom na to da smo okruženi brojnim zemljama pa su rizici od zagađenja i prekomernog izlovljavanja ribe prilično veliki.
Kada je reč o upravljanju šumama, danska vlada planira da pokrije dodatnih 10.000 hektara drvećem i da napravi rezervat netaknute šume. Šta više, površina od 3.300 hektara biće područje zaštićenog biodiverziteta, a kada čitav projekat bude gotov, ukupna površina zaštićenih šuma i područja zaštićenog biodiverziteta u Danskoj biće više nego udvostručena u odnosu na sadašnji fond. Ovaj projekat će značajno smanjiti gubitke površina pod šumom i poboljšati raznolikost biodiverziteta u prirodi što ide u korist šumarskoj industriji, kao i ljubiteljima rekreacije na otvorenom. U poređenju sa međunarodnim standardima, šumarstvo u Danskoj je u celini zdravo i održivo, ali usled ubrzane industrijalizacije u proteklim decenijama očuvanje šuma i ekosistema izgubilo se iz fokusa što je naše šume dovelo u opasnost.
EP: Da li danska vlada danas vodi bilo kakvu kampanju o važnosti očuvanja životne sredine ili se to ipak čini suvišnim nakon višedecenijskog i brižljivog sprovođenja politike očuvanja prirode?
Anders Haugor: Promocija zelene agende je neprekidan proces. Veoma je važno da se konstantno edukujemo i da tim procesom obuhvatimo celo društvo, od mladih naraštaja do starijih generacija. Sadašnja danska vlada ulaže velike napore u promociju svoje zelene agende. Oni su se proglasili najzelenijom vladom u istoriji Danske, a za većinu danske populacije zelena agenda nalazi se u vrhu prioriteta. Sve više ljudi postaje svesno koliko je značajna zaštita životne sredine. Osim toga, postoji opšti politički koncenzus o zelenim pitanjima, pa čak i da se političke partije u Vladi promene, pravac kojim idemo neće se promeniti.
EP: Vaša zemlja pruža brojne dobre primere o načinu zaštite životnu sredinu. Koji je ključni pristup u održavanju ekonomskog rasta i zaštite životne sredine?
Anders Haugor: Razvoj i sprovođenje politika već dugi niz godina usmereni su na sinergiju zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja. Glavni deo čini planiranje ovih politika i komuniciranje sa javnošću i poslovnim sektorom. Shvatili smo da se razvojem sektora zaštite životne sredine otvara mogućnost za nova radna mesta, kao i da se podstiče rast novootvorenih inovativnih kompanija što doprinosi našem ekonomskom rastu.
Na primer, primenom politike za tretman otpadnih voda ne samo da smo doprineli očuvanju prirode i vodnih puteva, već smo stvorili i nova radna mesta u izgradnji, upravljanju i održavanju objekata za tretman voda. Odluka o zaštiti voda donela je ujedno nove poslove i ekonomski rast. Isti princip može da se primeni na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, uvođenje standarda u prerađivačke industrije i drugo. Ipak, sve je počelo odlukom i dijalogom sa ciljem da imamo čistiju i zdraviju okolinu.
EP: Kako je vaša zemlja postigla balans između očuvanja prirode i održavanja površina obradivog zemljišta?
Anders Haugor: Ključne tačke predstavljaju urbanizam i planiranje u oblasti životne sredine. Ova tema već nekoliko decenija ima veliki prioritet u našoj agendi i predmet je brojnih aktuelnih diskusija o tome kako postići balans prevashodno između poljoprivrede i očuvanja prirode. Debata o ovoj temi započeta je pre mnogo godina, ali njena svrha je isključivo da se pronađu raznovrsni načini da se zacrtani cilj dostigne. Bitno je da ostanemo otvorenog uma za sva rešenja koja su nastajala tokom višedecenijskih pokušaja da se postigne harmonija između prirode i korišćenja zemljišta za ljudske potrebe.
Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 14. do 22. stranice.
Intervju vodile: Nevena Đukić i Tamara Zjačić
