Krajem septembra 2016. godine održana je konferencija „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji” koju su u hotelu Metropol organizovali GIZ, Ministarstvo rudarstva i energetike i Arhitektonski fakultet. Na ovom skupu saznali smo više o metodologiji prikupljanja i obrađivanja podataka o javnim zgaradama, kao i opsežnosti ovog projekta, imajući u vidu da u prethodnih 20 godina nije bilo investicija u srpskim gradovima.
Zavirite u novi bilten Energetskog portala – EKO-MOBILNOST
Među govornicima je bila i dr Aleksandra Tomić, koja se skupu obratila u ime Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo sa njom razovarali u zdanju Narodne skupštine, u raskošnom ambijentu jednog od tri objekta koje je zahvaljujući upravo gospođi Tomić dobio energetski pasoš. Povod za naš razgovor je i novoformirana, neformalna, skupštinska grupa pod nazivom Parlametarni forum za energetsku politiku Srbije. Gospođa Tomić je predsednik ove grupe.
EP: Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji” koji vodi GIZ je značajan za Srbiju u pogledu obnavljanja javnih zgrada, opština, škola i bolnica na lokalnom nivou. U ime Parlamenta Vi ste uključeni u ovaj projekat, pa nam recite kakvo je zatečeno stanje i da li prema Vašem mišljenju ovaj projekat može da unapredi stanje na lokalnom nivou?
Aleksandra Tomić: U okviru saradnje nemačkog GIZ-a i NSRS-a (Narodne skupštine Republike Srbije) uspostavljene radi praćenja sprovođenja Zakona o racionalnom korišćenju energije, koji je Skupština Srbije usvojila 15. marta 2013. godine, a sa posebnim akcentom na energetsku efikasnost u zgradarstvu, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku formirao je Pododbor za ova pitanja. Tako da naša saradnja traje od 2013.godine. Odbor kojim sam tada predsedavala uvideo je da teme u vezi sa energetikom treba istaći i izdvojiti da bi se u javnosti čula istina o energetskim politikama svih političkih aktera u svetu. Tu mislim pre svih na EU i zemlje iz regiona jer one čine sastavni deo političkih odnosa država sa kojima sarađujemo. Zbog toga smo uvek bili aktivni učesnici na projektima GIZ-a. Tako smo sve subjekte koji traže nova zakonska rešenja realno zastupali kao narodni poslanici. Odnos sa lokalnim samoupravama je nerazdvojivi deo rada poslanika, Odbora i NSRS sa posebnim akcentom na primenu novih zakona. Oni nisu samo obaveza državnih organa na republičkom nivou, već i vlasti na lokalnom nivou. GIZ je uložio zaista veliki trud i rezultati su vidljivi. Ipak, potrebe su znatno veće, jer je očito da sve do 2012. godine u ovoj oblasti ništa nije urađeno čitavih 20 godina.
EP: Recite nam nešto više o aktivnostima Parlametarnog foruma za energetsku politiku Srbije na čijem ste čelu. Imate živu međunarodnu aktivnost, poput konferencije Bioenergy koja je održana 18. novembra 2016. godine u Beogradu. U planu su i razmene sa Parlamentom Nemačke u junu 2017. godine. Zašto su ta iskustva važna za nas i da li je primena rešenja iz razvijenih država moguća u našem pravnom i energetskom sistemu?
Aleksandra Tomić: Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije je neformalna parlamentarna grupa koju je u ovom sazivu obrazovalo 15 narodnih poslanika. U međuvremenu je još 14 narodnih poslanika iz nekoliko poslaničkih grupa podnelo zahtev za članstvo. Forum ima 10 stalnih članova iz grupe koju čini 90 neparlamentarnih članova iz drugih institucija: univerziteti, privredni subjekti, organizacije civilnog društva i sredstva informisanja. Aktivnosti Foruma ne zamenjuju aktivnosti drugih institucija već su im komplementarne.
Forum organizuje događaje na kojima se ključni akteri u sektoru energetike sastaju, međusobno se informišu i raspravljaju o svim pitanjima iz oblasti energetike. Imajući u vidu da narodni poslanici donose zakone, neophodan je otvoren dijalog sa svim akterima koji omogućava narodnim poslanicima da donose odluke zasnovane na kvalitetnim informacijama koje odražavaju brojna različita gledišta. U tom kontekstu, sastanci Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije predstavljaju mesto na kome se sastaju svi lokalni, republički, regionalni, evropski i ostali međunarodni akteri iz ove oblasti. U tim prilikama oni razmenjuju informacije i iznose mišljenja. U prošlom sazivu od 2014. do 2016. godine imali smo sedam sastanaka i nekoliko konferencija i drugih aktivnosti na kojima smo razmatrali različita pitanja. Neka od tih pitanja tiču se mogućnosti za korišćenje biomase u energetske svrhe, mogućih modela finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu, kao i tema iz oblasti rudarstva i rudarsko-geoloških istraživanja. Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. Godine, sa projekcijama do 2030. Godine, razmatrali smo u pet istovremeno održanih panela na kojima su mnogi novinari učestvovali. Svaki učesnik imao je priliku da iznese svoje mišljenje, postavi pitanja i učestvuje u raspravi a rezultat su preporuke Foruma koje smo dostavili Ministarstvu rudarstva i energetike i objavili na našoj internet stranici na sajtu Narodne skupštine.
Jasno uobličavanje ciljeva energetske politike i stvaranje mogućnosti za njihovo ostvarivanje predstavlja neophodan preduslov obezbeđivanja ekonomskog razvoja Srbije. Bez dobre energetske politike nema razvoja privrede. Adekvatno određivanje ciljeva omogućava smanjenje siromaštva, utiče na povećanje zaposlenosti i na zdravlje nacije. U zemlji kao što je naša, sa ograničenim energetskim resursima, ograničenim ljudskim resursima i bez mogućnosti da se bitnije utiče na globalnu politiku, to nije nimalo lak zadatak. Dobra energetska politika omogućava racionalnu i efikasnu upotrebu naših ograničenih resursa, obezbeđuje mogućnost zarade, kao i grejanja i prevoza. Moram reći i da događaji poput konferencije COP21 utiču na eventualno preispitivanje ciljeva utvrđenih Energetskom strategijom koju smo usvojili početkom decembra 2015. godine, a ciljeve Nacionalne strategije održivog razvoja moraćemo što pre da revidiramo.
EP: Bili ste angažovani na izradi energetskih pasoša za tri značajna zdanja u Beogradu. Kako ocenjujete prošlogodišnje uvođenje energetskih menadžera u menadžerski sistem kod nas, kao i neophodnost izrade energetskih pasoša?
Aleksandra Tomić: Jedan od rezultata rada Odbora i Pododbora, koje sam prethodno spomenula, predstavlja i izrada energetskih pasoša tri najznačajnije zgrade u Beogradu, koju je sproveo Arhitektonski fakultet u Beogradu na osnovu saradnje GIZ-a i NSRS-a. Zgrade koje su dobile energetske pasoše su zdanja NSRS, Predsedništva Srbije i Palata Srbije. To su polazni dokumenti, bez kojih ništa konkretno ne možete da počnete da radite u smeru smanjenja potrošnje energije. Uvođenje energetskih menadžera u sistem veliki je iskorak za Srbiju. Oni su neophodni jer predstavljaju podršku lokalnim samoupravama u kadrovskom smislu kako bi se pristupilo izradi energetskih pasoša svih zgrada koje su u vlasništvu republike ili lokalnih organa. Regionalne privredne komore pružaju pomoć pri dobijanju sertifikata energetskih menadžera, čime je uključenost privrede u unapređenje procesa uvođenja energetske efikasnosti mnogo veća. Inače, zakon kojim je uvedena funkcija energetskih menadžera u sistem predstavlja deo standarda EU, a ovo zanimanje se smatra i jednim od najtraženijih i najplaćenijih ne samo u zemljama EU, već i u svetu. Ako želimo da smanjimo budžetske troškove i povećamo javnu potrošnju, a da energetski budemo racionalniji, ovo je siguran put ka ekonomskom razvoju Srbije.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Ovaj intervju prvobitno je objavljen u našem bitenu broj 7 – Energetska efikasnost, koji je izašao 1. aprila 2017. godine.
