Termoelektrana „Nikola Tesla A” dobila je postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, a ovaj ekološki projekat realizovan je saradnjom srpskih i japanskih stručnjaka i primenom savremenih tehnologija, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i...

Većini zemalja Evropske unije (EU) preti neispunjavanje obaveza o smanjenju emisije zagađujućih gasova do 2030. godine, upozorila je Evropska komisija u izveštaju."Poruka u izveštaju je jasna. Svuda u Evropi za mnoge građane...

Indonezija je saopštila da je tokom 2017. godine umanjila proizvodnju štetnih gasova i krčenje šuma. Iako je dostignuće samo po sebi pohvalno, ono za Indonežane pored zdravijeg prirodnog okruženja povlači i novčanu...

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.

Ukoliko otpadom upravljamo na društveno odgovoran način, emisije štetnih gasova od strane industrijskog sektora na evropskom kontinentu mogle bi da budu prepolovljene do 2050. godine, a globalno zagrevanje bi se zahvaljujući tome...

U Termoelektrani Nikola Tesla A u Obrenovcu počela je realizacija projekta za izgradnju postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT- A. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je da će zahvaljujući ovom...

Od emisija zagađujućih materija u Srbiji u 2014. godini, na nivou nacionalne ekonomije je najveća bila emisija oksida sumpora (SOx) i iznosila je 327,2 hiljada tona, saopštio je danas Republički zavod za...

Nestanak ovih dragocenih prirodnih resursa je od poslednje decenije 20. veka usporen, ali i dalje nije zanemarljiv, pogotovo ako se uzme u obzir da drveće predstavlja značajne "sunđere" ugljen-dioksida i da šume pružaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste, ali i domorodačke narode. Istovremeno je smanjeno i unapređenje "plućnog kapaciteta" Zemlje ozelenjavanjem.

Norveška je povećala svoje obaveze u zaštiti klime najavom cilja da svoju emisiju gasova sa efektom staklene bašte smanji za "najmanje" 50 odsto ili čak 55 odsto, što su pozdravili zaštitnici životne...

Više porodica koje tvrde da su pogođene globalnim zagrevanjem klime, uložile su žalbu na odbacivanje njihove tužbe protiv klimatske politike EU pred Evropskim sudom pravde, saopštila je ekološka organizacija Climate Action Network. Njihova...

Energetska tranzicija u Srbiji je složen proces koji se odvija u okviru ekonomskih, političkih i tehnoloških izazova. Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom postavljeni su ciljevi, kao što je dostizanje udela obnovljivih...

Fosilna goriva, kao što su ugalj, nafta i gas, najviše doprinose globalnim klimatskim promenama, te čine 75 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte i skoro 90 odsto svih emisija ugljen-dioksida....

U nacrtu Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050, a za koji je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo javnu raspravu, navodi se da bi prva nuklearna elektrana...

Za Rumuniju je biodiverzitet od posebnog značaja, jer oko 23 odsto površine zemlje zauzimaju zaštićena prirodna područja, koja su deo Natura 2000 mreže zaštićenih područja, u okviru granica Evropske unije. U ovoj...

Veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti, obeležen je početkom radova u Zavodi za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Projektom „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” planirana je...

I u 2023. godini vazduh je bio zagađen u većini gradova Srbije, pokazuje analiza Nacionalne ekološke asocijacije, urađena na osnovu podataka državnog monitoringa. Merenja pokazuju da je u proseku vazduh čistiji nego...