Botanička bašta Dulovine, uz Nacionalni park Biogradska gora, predstavlja jedinstvenu prirodnu oazu koju posećuju brojni domaći i međunarodni posjetioci.
„Botanička bašta Dulovine raspolaže sa preko 500 biljnih vrsta koje su godinama zahvaljujući porodici Vincek sačuvane i koje su karakteristične za severni deo planinske flore.
Imajući u vidu značaj ovog spomenika prirode, koji je dat na upravljanje JP Nacionalni parkovi Crne Gore, uradili smo potrebne adaptacije kako bi i porodica Vincek i JP Nacionalni parkovi Crne Gore mogli spremno da dočekuju posetioce‟, kazao je direktor JP Nacionalni parkovi Crne Gore Elvir Klica.
On je podsetio da je Odlukom Vlade Crne Gore, u novembru 2018. godine, Botanička bašta predata NPCG na upravljanje.
„Mi smo tada preuzeli određene obaveze i po dinamičkom planu i u skladu sa Programom upravljanja Botaničkom baštom koji su pripremile Stručne službe JPNPCG, realizovali smo dobar deo aktivnosti, a najviše kada je u pitanju adaptacija objekta.
Botaničku baštu ne želimo ni u jednom segmetu izostaviti iz turističke ponude Nacionalnih parkova Crne Gore. Očekujemo da će se na narednoj sednici Vlade Crne Gore naći i naša Odluka o naknadama i za sada je ulaz u Botaničku baštu besplatan”,dodao je on.
Uz promociju i saradnju koju JP Nacionalni parkovi Crne Gore već ima sa turističkim agencijama, Botanička bašta biće predstavljena kao neizostavni dio ponude kada je obilazak severa i Nacionalni parkovi Crne Gore u pitanju.
„Ono što bih takođe istakao je da radimo na pripremi Centra za posetioce koji će se nalaziti u Upravnoj zgradi NP Biogradska gora u Kolašinu. U tom centru naći će se i deo galerijske postavke Botaničke bašte sa adekvatnim sadržajem, kao i biblioteka koju će posetioci moći da posete u zimskom periodu i da se upoznaju sa vrednostima flore ovog spomenika prirode”, naveo je Elvir Klica.
Osnivač Botaničke bašte na Dulovini Danijel Vincek kazao je da je rastrećenje od svakodnevnih obaveza našao u lepoti prirode, te je davne 1981. godine zajedno sa profesorom Vukićem Pulevićem obišao teren kako bi zabežili vrste koje nije uništila industrijalizacija ili prekomerni turizam.
On je dodao da se od prirode može živeti, ali i da je naophodno da se ona sačuva, pogotovo zbog činjenice da u Crnoj Gori još ima retkih vrsta koje je na Zapadu uništila civilizacija.
U bašti ima 512 vrsta uglavnom iz flore severne Crne Gore, od čega je 25 endema, biljaka koje su baš vezane za teritoriju Crne Gore, a 80 odsto su lekovite biljke.
„Flora u Crnoj Gori je ostala očuvana zahvaljujući tome što se nije pristupilo intenzivnoj poljoprivrenoj proizodnji i obrađivanju velikih površina, tako da imamo u izobilju biljke koje su praktično u velikom delu Evrope uništene“, kazala je Zora Vincek.
