Većina zgrada u Evropi starija je od 40 godina i u velikoj meri ne zadovoljava potrebe. Slaba izolacija, krovovi koji prokišnjavaju, vlaga, loše prirodno osvetljenje i neefikasna kontrola temperature ozbiljno utiču na dobrobit stanovnika tih zgrada. A u takvim neodgovarajućim uslovima živi jedan od šest stanovnika Evrope, ili gotovo 90 miliona ljudi. Evropska unija usvojila je direktivu koja članicama nalaže da pospeše modernizaciju zgrada i rešavanje tog problema kojem do sada nije bilo posvećeno dovoljno pažnje.
Dve trećine svih zgrada staro je više od četiri decenije i svega oko 10% bi moglo da dobije certifikat A ili B o energetskim svojstvima nekretnina. Trenutno, taj problem se ne rešava dovoljno efikasno pošto godišnja stopa obnavljanja zgrada ne premašuje dva odsto. Razlozi su uglavnom nepostojanje odgovarajućih podsticaja za obnovu, ne-finansijske prepreke i odsustvo svesti o prednostima renoviranja zgrada, navodi se u studiji Barometar zdravog doma (Healthy Homes Barometer), prenosi Euractiv.com.
To bi, međutim, od početka sledeće decenije trebalo da se promeni, nakon što je Evropska unija definisala set pravila pod nazivom Direktiva o energetskim performansama zgrada (EPBD), koja zemljama članicama nalaže da izrade dugoročne strategije renoviranja.
Novousvojena regulativa praktične detalje za unapređenje modernizacije zgrada uglavnom prepuštaju članicama EU, delom i zbog velikih razlika u urbanoj slici Evrope, ali se očekuje da će svi pribeći instrumentima kao što su podsticaji i bolji pristup informacijama.
Evropski komesar za energetiku Maroš Šefčovič ocenio je da je „od ključnog značaja da odluke budu zasnovane na utemeljenim, uporedivim i pouzdanim podacima. To je jedini način da se suočimo sa izazovom stanovanja i da ispunimo uzete ciljeve u oblasti energetike i klime“.
Iako fokusirana na energetske performanse, budući da zgrade sa 40% učestvuju u potrošnji energije i sa jednom trećinom u štetnim emisijama, Direktiva o energetskim performansama pokriva i pitanja zdravlja i komfora u stambenim prostorima.
U izdanju za 2018. godinu, studija Barometar zdravog doma bavi se, u svetlu EPBD, i faktorima koji štete zdravom okruženju u stambenim objektima i, po prvi put, i u poslovnim prostorima.
Prema toj studiji, najteži zdravstveni poremećaji indicirani su u domaćinstvima u kojima je zimi isuviše hladno, pošto niske temperature utiču na imuni sistem, verovatnoću pojave kardiovaskularnih problema i na rizik naglog pada telesne temperature. Faktori poput vlage ili neodgovarajućeg osvetljenja utiču na pojavu astme i na nesanicu.
Studija je pokazala i da u slučaju porodičnih kuća, za razliku od stanova i stambenih zgrada, loša izolacija može da udvostruči opasnost od zdravstvenih problema. Kod porodičnih kuća rizik povećava to što imaju više spoljnim uticajima izloženih elemena, poput krova, zidova, vrata i prozora, pa može da se javi i više problema.
Evropa će upravo porodičnim kućama morati da posveti više pažnje u svojim pripremama za veliko renoviranje, pošto je populacija predgrađa u periodu između 1961. i 2011. godine, u jeku bega ljudi iz gradskih centara, porasla u proseku za 54% više od urbane populacije.
Uz upozorenje da se predgrađa često zanemaruju kada se na dnevni red stavlja pitanje zdravlja stanovanja, u studiji je upućen poziv vladama zemalja EU i industriji da se „posvete potrebama i prednostima koje karakterišu te rastuće zajednice“.
Izvor: Euractiv.rs
