Niska nutritivna vrednost hrane koja je dostupna insektima, prouzrokovana intezivnim agrikulturnim aktivnostima, čini ih ranjivijim štetnim efektima pesticida.
Prema novom istraživanju, upotreba pesticida pravi mnogo više štete populacijama pčela nego što se to ranije mislilo.
Izloženost agrikulturnim preparatima koji sadrže neonikotinoid, povezana je sa masovnim izumiranjem populacija pčela. Međutim, pesticidi nisu jedini faktor koji utiče na njihovo izumiranje.
Intenzivne agrikulturne aktivnosti smanjuju kvalitet nutritijenata u vidu sećera u nektaru i polenu, kojima se pčele hrane.
Naučnici su otkrili da kada pčele imaju manje šećera u ishrani, šanse da će uginuti prilikom izlaganju neonicotinoidima su veće za čak 50%.
„Ovi nalazi bi trebalo da nas navedu da ponovo porazmislimo o rizicima upotrebe pesticida i govore nam da trenutno potcenjujemo njihove štetne efekte“, rekla je Dr Simoun Tosi, sa Univerziteta u Kaliforniji koja je učestvovala u istraživanju.
Neonikotinoidi su ušli u fokus rasprava donosioca odluka, jer predstavljaju opasnost po zdravlje, kako ljudsku tako i pčela.
U novembru, Sekreterijat za zaštitu životne sredine, podržao je zabranu ovih pesticida jer predstavljaju veću opasnost nego što se to ranije mislilo.
Kako bi došli do ovih zaključaka, naučnici su odgajali kolonije pčela i hranili ih različitim tipovima hrane koji su sadržali različite nivoe nutritijenata a potom su ih izlagali neonikotinoidima. One pčele koje su imale manje šećera u svojoj ishrani bile su daleko podložnije negativnim efektima ovog pesticida. Takođe, došli su do zaključka da ova supstanca utiče na mogućnost pčela da pronađu i skladište hranu. Interesantno je da su pčele, koje su dobijale samo vodu, ali nisu bile izložene pesticidima, preživele duže od onih koje su hranjene.
U kombinaciji sa pređašnjim istraživanjima, zaključeno je da su opasnosti po opstanak pčela, mnogo veće i da bi trebalo pod hitno preduzeti akciju.
Milan Zlatanović
Izvor: Independent
